POSTOJI VELIKA RAZLIKA: Intolerancija na GLUTEN nije isto što i CELIJAKIJA
S obzirom da je sve veći izbor hrane bez glutena na rafovima prodavnica, dosta ljudi se odlučuje da isključi gluten iz svoje svakodnevne ishrane. Iako za većinu ljudi nema potrebe za izbegavanjem glutena, jer ne postoje naučni dokazi da je on štetan za ljudski organizam, postoje dva medicinska stanja kod kojih je izbegavanje glutena neophodno po svaku cenu, a to su celijakija i intolerancija na gluten.
Gluten je protein koji se nalazi u žitaricama kao što su pšenica, ječam i raž. Kod celijakije, konzumiranje ovog proteina izaziva autoimunu reakciju koja uzrokuje oštećenje ćelija tankog creva, što zauzvrat može da izazove dijareju, umor, gubitak težine, nadimanje, anemiju i druge problem, što dalje može da dovede do pozbiljnih zdravstvenih komplikacija.
Prema rečima lekara, intolerancija na gluten je češća pojava, koliko i intoleracija na mlečne proizvode, beli ili crni luk.
"Kod intolerancije na gluten, ne dolazi do oštećenja ćelija ili upale. To je više osetljivost na ovaj protein, i ne može da izazove ozbiljnije problem. Ako se prilikom konzumacije glutena javi instant reakcija, kao što je dijareja, verovatno je u pitanju intolerancija, a ne celijakija, jer kod celijakije gluten izaziva proces u organizmu koji nije odmah vidljiv”, objašnjava dr Sarmed Sami, gastroenterolog sa Klinike Majo iz Londona.
Jedan od znakova da neko ima intoleranciju na gluten ili celijakiju je prisustvo jednog ili više gastrointestinalnih simptoma kao što su dijareja, nadimanje ili žgaravica koji se smiruju ili nestaju ako se gluten ukloni iz ishrane i vraća se ako osoba nastavi da jede hranu sa glutenom. Ako dođe do pojave bilo kakvih simptoma, trenutnih ili zakasnelih, neophodno je uraditi testiranje da bi se utvrdilo koje je tačno oboljenje u pitanju, ali i da nije teži oblik celijakije.
“Rešavanje intolerancije na gluten je vrlo jednostavno. Potrebno je samo smanjiti unos hrane koja sadrži gluten, bez potrebe za potpunim ukidanjem ovog proteina iz ishrane. Sve zavisi od stepena intolerancije, jer nekim ljudima je dovoljno da upola smanje unos glutena, dok je drugima potrebno dodatno smanjenje. Kod celijakije je to druga priča, jer je neophodno preći na striktnu, bezglutensku ishranu”, kaže dr Sami.
Dijagnostikovanje celijakije obično počinje testiranjem krvi kako bi se utvrdilo da li telo gleda na gluten kao na napadača i da li stvara visoke nivoe antitela da bi se zaštitilo. Ako je test krvi pozitivan, radi se endoskopija za uzimanje biopsije kako bi se proverilo da li je došlo do oštećenja tankog creva.
„U fazi testiranja neophodno je da pacijenti nastave da konzumiraju hranu sa glutenom, kako se ne bi stvorili lažno negativni rezultati prilikom testiranja krvi”, objašnjava dr Sami.
Za većinu pacijenata sa dijagnozom celijakije, izbacivanje glutena drži oboljenje pod kontrolom, ali ako ne postoji dijagnoza, nema razloga da se eliminiše gluten jer nema dokaza da je ishrana bez glutena sama po sebi zdravija od regularne ishrane.
"Kada je zdravija ishrana u pitanju, gluten ne pravi problem. Uzmimo kao primer keks. Kod njega je veći problem što sadrži masti i šećer, a ne gluten”, objašnjava dr Sami.
Izvor: Mayo clinic
Sve o klaster glavoboljama: Naučite da prepoznate simptome i rešite se bola uz ovih 5 trikova