Ovo je najveća genetska studija Rainaudovog sindroma istraživača iz Velike Britanije i Nemačke. U istraživačke svrhe koristili su bazu podataka britanske Biobanke koja sadrži genetske i zdravstvene podatke 439.294 ljudi. Među njima je identifikovano 5.147 osoba sa Rejnoovim sindromom koji imaju mutacije u dva gena, jedan je povezan sa stresom, a drugi sa embrionalnim razvojem.
Međutim, trenutno ne postoji lek za ovaj sindrom, već lečenje podrazumeva samo kontrolu simptoma, odnosno smanjenje njihove težine i učestalosti. Istraživači kažu da bi ovo otkriće moglo dovesti do novih tretmana koji su više usmereni na osnovni genetski uzrok stanja, piše Dejli mejl.
Najveći broj obolelih su žene
Procenjuje se da dva do pet odsto ljudi ima Rejnoov sindrom, a devet od deset obolelih su žene. Većina njih prvi napad ima pre 40. godine, a bolest dovodi do sužavanja krvnih sudova, prekida dotok krvi u prste na rukama i nogama, a može zahvatiti i sitne arterije u nosu, ušima i jeziku. Zbog toga oboleli često osećaju peckanje na ovim mestima, a koža postaje bleda.
Zatim, kako se protok krvi vraća, prsti postaju plavi i na kraju crveni, praćeni peckanjem. Napadi mogu trajati od nekoliko minuta do sat vremena, a da bi se krvotok vratio potrebno je dobro zagrejati prste. Osim niske temperature, dnevne aktivnosti poput vađenja hrane iz zamrzivača, korišćenja klima uređaja ili čak stresa mogu izazvati simptome, piše Dejli mejl.
Dva oblika Rainaudovog sindroma
Postoje primarni i sekundarni oblici ovog sindroma. Primarna se takođe naziva Rainaud-ova bolest i nije rezultat nekog drugog zdravstvenog stanja. Isto tako, na klinici Mejo napominju da je ovaj oblik blag, pa ljudi često ni ne traže lečenje, a može i sam da nestane.
Sekundarni oblijk se naziva Rainaudov fenomen, a uzrokovan je drugim zdravstvenim stanjem i obično je ozbiljniji od primarnog. Simptomi se javljaju oko 40. godine, znatno kasnije nego u slučaju primarnog oblika.
Uzroci sekundarnog oblika prema klinici Majo
- Bolesti vezivnog tkiva kao što je skleroderma koje izazivaju degenerativne promene i ožiljke, najčešće na koži, zglobovima i unutrašnjim organima. Druge bolesti koje povećavaju rizik od Rainaudove bolesti uključuju lupus, reumatoidni artritis i Sjogrenov sindrom.
- Arterijska bolest, koja uključuje masne naslage u krvnim sudovima koji hrane srce i poremećaj u kome se upale krvni sudovi u rukama i nogama. Visok krvni pritisak koji utiče na arterije pluća takođe može izazvati sekundarni Rainaudov sindrom.
- Sindrom karpalnog tunela, koji izaziva pritisak na glavni nerv u ruci, izazivajući utrnulost i bol u ruci.
- Radnje koje se ponavljaju kao što su dugotrajno kucanje ili sviranje klavira dovode do prenaprezanja prstiju.
- Pušenje jer sužava krvne sudove.
- Povrede šake ili stopala kao što su prelomi ručnog zgloba, operacije ili promrzline.
- Određeni lekovi kao što su beta blokatori za visok krvni pritisak, neki lekovi protiv migrene, lekovi za poremećaj pažnje/hiperaktivnosti, određeni lekovi protiv raka i neki lekovi protiv prehlade.
(kurir.rs/miss7zdrava.24sata.hr)
NE PROPUSTITE
