Čvor na štitnoj žlezdi dosta ljudi previdi na početku
Prvi znak je često "čvorić" na štitnoj žlezdi i dosta ljudi ga ne primeti na početku. Ova promena može se uočiti na rendgenskom ili CT skeniranju, često nakon što vam preporuče taj pregled zbog nekog drugog zdravstvenog problema. U 90 odsto slučajeva ovi čvorovi su benigni (nekancerogeni) i ne zahtevaju lečenje.
Ukoliko je ipak dijagnostikovan rak štitne žlezde, kako bolest napreduje, možda ćete primetiti neke do ovih simptoma:
- Kvržica ili otok na vratu koji brzo raste
- Bol u prednjem delu vrata ili boj koji se kreće sve do ušiju
- Stalni kašalj ili promuklost, bez očiglednog uzroka
- Problemi sa disanjem ili gutanjem
Treba voditi računa da ovi simptomi takođe mogu ukazivati na niz različitih bolesti osim na rak štitne žlezde, pa je neophodno da razgovarate sa svojim lekarom o ispravnoj dijagnozi.
Dijagnoza uključuje fizički pregled, ultrazvuk, laringoskopiju...
Vaš lekar može početi sa fizičkim pregledom i proveriti vašu porodičnu medicinsku istororiju. Lekar takođe može preporučiti pregled tokom kog se mala, tanka kamera ubacuje u grlo kako bi detaljno pretražili eventualne probleme. Ova procedura zove se laringoskopija. Lekari takođe mogu da naprave snimke štitne žlezde pomoću magnetne rezonance, CT skeniranja ili ultrazvuka. A da bi postavio dijagnozu karcinoma štitne žlezde, vaš lekar će uraditi biopsiju tako što će deo tkiva štitne žlezde poslati na proveru prisustva ćelija raka.
Uzroci raka štitne žleze nisu poznati
Naučnici ne znaju tačno šta uzrokuje rak štitne žlezde, ali postoje određene stvari zbog kojih postoji veća verovatnoća da će ga ljudi dobiti, kao što su:
- Radioterapija u predelu glave ili vrata u mlađem uzrastu
- Ishrana sa nedovoljno joda
- Životna dob od 25 do 65 godina
- Češći je kod ženske populacije
- Porodična ili lična istorija bolesti štitne žlezde ili raka štitne žlezde
- Genetski uslovi kao što su FMTC, MEN2A ili MEN2B
Hirurgija je prva linija odbrane za rak štitne žlezde
Hirurg može ukloniti neke ili sve žlezde i okolne limfne čvorove, u zavisnosti od obima i vrste raka. Često je dovoljna operacija, ali kada su tumori veći ili se šire na drugim mestima u telu, lekar može predložiti zračenje, hemoterapiju, radioaktivni jod ili ciljanu terapiju koja ide prema određenim tipovima ćelija raka.
Čak i ako se operacijom i drugim tretmanim unište ćelija raka štitaste žlezde, neophodno je raditi redovne kontrole kako bi se utrvdilo da li se rak vraća. Važno je lekaru navoditi sve potencijalen simptome koje uočite jer rak štitne žlezde može polako da raste, ponekad 10 ili 20 godina nakon vašeg prvog lečenja.
(kurir.rs/webmd.com)
NE PROPUSTITE
