Kolpitis ili vaginitis predstavlja zapaljenje vagine i najčešći je razlog odlaska žena kod ginekologa. Procenjuje se da bar deset odsto žena dobije najmanje jednu epizodu vaginalne upale svake godine, a tek se jedna polovina njih javi svom ginekologu.
Treba razlikovati vaginozu od vaginitisa
Vaginoza je infekcija vagine. Vaginitis je upala vagine koja može biti posledica vaginoze ili drugih faktora kao što su alergija, iritant ili smanjenje ženskog hormona estrogena.
Ova bolest bolest se razvija usled prodiranja različitih patogenih mikroorganizama u vaginu neopranim rukama, nedovoljnom higijenom genitalija ili prljavim donjim vešom. Ovo oboljenje veoma je često i u menopauzi, kada se često naziva atrofičnim ili staračkim kolpitisom.
– Posledice nelečene vaginalne infekcije mogu biti ozbiljne, naročito ako se radi o infekciji hlamidijom i ako je imunitet žene oslabljen. Širenjem patogena na grlić, matericu, jajovode i jajnike mogu nastati ozbiljne infekcije, koje za posledicu mogu imati čak i sterilitet – objašnjava prim. dr Aleksandra Kostić, ginekolog-endokrinolog.
S početkom menopauze smanjuje se nivo polnih hormona u telu, odnosno aktivnost jajnika postaje sve manja, a sluznica vagine se suši i pojavljuju se atrofične promene.
– Zbog smanjenog nivoa estrogena smanjuje se i broj laktobacila, prirodne odbrane od infekcija.
Neprijatni miris sekreta je prvi simptom
Najčešći simptom kolpitisa na koji se pacijentkinje žale jeste sekrecija. Osim nje, javlja se i crvenilo, otok, bol pri dodiru ili polnom odnosu, svrab i osećaj pečenja i žarenja.
– Međutim, sekrecija je u izvesnoj meri uvek prisutna, ali količina, izgled i osobine zavise od uticaja fizioloških i patoloških činilaca. Fiziološki pojačana sekrecija javlja se u vreme ovulacije, kada je ona prozirna, elastična i obilnija nego obično. U periodu pre menstruacije ona je gušća i beličasta. Međutim, kada sekrecija postane obilna, kada je neprijatnog mirisa i kada ženi stvara osećaj peckanja ili svraba, tada je reč o kolpitisu.
Uzročnici kolpitisa mogu na razne načine dospeti u vaginu, uglavnom preko spoljašnih delova polnih organa, uretre, bešike ili čmara.
– Kod žena koje su imale vaginalni porođaj važnu ulogu ima niska ožiljna međica, jer predstavlja nepotpunu barijeru – naglašava dr Kostić.
Bakterije su najčešći uzročnici
U oko 90 odsto odsto slučajeva pojačana vaginalna sekrecija je udružena s mikrobiološkim uzročnikom.
– U vaginalnom sekretu se u najvećem procentu javljaju bakterijski uzročnici, gljivice (kandida albikans) i protozoe (trichomonas vaginalis). Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze koju daje pacijentkinja, kliničkog nalaza, kao i uzimanjem vaginalnog i cervikalnog brisa. Tada se terapija zasniva na rezultatu analize vaginalnog sekreta, ali se, takođe, savetuje i promena načina života, poput nošenja pamučnog veša, redovnije higijene, ishrane sa više povrća i fizičke aktivnosti. Vrlo bitan element zaštite od vaginalnih infekcija je i siguran polni odnos što uključuje upotrebu kondoma.
Najznačajniju prirodnu zaštitu od vaginalnih infekcija, navodi dr Kostić, predstavljaju laktobacili koji su barijera prodiranju patogenih mikroorganizama i razvoj infekcije.
– Ako se uzimanjem brisa utvrdi smanjen broj ili nedostatak laktobacila, savetuje se primena preparata koji sadrže laktobacile, a koriste se u vidu kapsula koje se piju ili lokalno primenjuju u vidu vagitorija.
NE PROPUSTITE
