10 SAVETA ZA ŽIVOT POSLE ŠLOGA: Evo šta sve treba da uradite pre nego što oboleli stigne kući

Moždani udar ostavlja teške posledice – slabost jedne strane tela, otežan hod, otežano održavanje balansa u sedećem položaju, nestabilnost pri hodu, problemi s govorom i razumevanjem, fenomen zanemarivanja jedne strane tela, zanemarivanje prostora, poremećaji pažnje, pamćenja...

Po završetku procesa rehabilitacije u specijalizovanoj zdravstvenoj ustanovi, pacijent koji se oporavlja od moždanog udara vraća se kući, gde se uz pomoć porodice nastavlja rad na popravljanju narušenih funkcija.

– Oporavak teče najbolje kada oboleli i njegova porodica funkcionišu kao tim, i kada su pripremljeni za ono što ih očekuje nakon što se oboleli vrati kući – ističe dr Velibor Jolić, neurolog, i navodi nam 10 stvari koje moraju znati i pacijenti koji prežive moždani udar, ali i njihove porodice.

INFORMIŠITE SE

Još tokom hospitalizacije detaljno upoznajte najveće probleme koji su nastali kod bolesnika. Gledajte i pitajte medicinsko osoblje kako se razgovara s obolelim, kako se neguje i hrani.

PRILAGODITE STAN

Pre nego što se oboleli vrati kući, morate izbaciti višak nameštaja koji smeta i ne služi ničemu, a stan pre-urediti tako da ima što više prostora za kretanje i vežbe. Izbacite sve oštre predmete, kao i predmete od stakla da bi se otklonila opasnost od povreda.

VODITE RAČUNA O TERAPIJI

Vodite računa da oboleli uzima prepisanu terapiju na vreme i da se pridržava uputstava koja su mu data za vreme lečenja i rehabilitacije. To je naročito važno kada se radi o starijim osobama koje imaju problema s vidom i sluhom.

NIKADA NE ODUSTAJTE

Stalno podsećajte obolelog da uvežbava veštine kojima je ovladao za vreme rehabilitacije. Potrudite se da preporučene vežbe sprovodi bez odlaganja. Nažalost, statistike govore da skoro 70 odsto obolelih prestaje sa rehabilitacionim programom po izlasku iz bolnice.

IZLEČITE DEPRESIJU

Oko jedne trećine bolesnika nakon moždanog udara ispolji depresiju, anksioznost ili apatiju. Tretmane ovih poremećaja zato treba započeti odmah, bez odlaganja.

BUDITE STRPLJIVI

Imajte na umu da se oboleli svakodnevno i pri svakoj rutinskoj dnevnoj aktivnosti sreće s ograničenjima koja su izazvana muždanim udarom, što ga ponekad čini veoma nervoznim. Ne dajte da vas to izbaci iz ravnoteže i potrudite se da budete strpljivi i smireni.

PRONAĐITE NOVE AKTIVNOSTI

Prepoznajte sve aktivnosti koje su korisne i koje vam zajedno mogu pričiniti zadovoljstvo, od slušanja muzike do igranja društvenih igara.

URADITE DOPUNSKU DIJAGNOSTIKU

Ukoliko uzrok moždanog udara nije do kraja utvrđen ili su potrebna mišlja¬nja drugih specijalista, na otpustu će se savetovati dopunska dijagnostika koju je neophodno obaviti do prvog kontrolnog pregleda kako bi prevencija novog moždanog udara bila uspešna. Najčešće su to pregled kardiologa, pregled vaskularnog hirurga, endokrinologa, pulmologa...

ZABORAVITE NEZDRAVE NAVIKE

U ishrani obolelog nakon moždanog udara preporučuje se hrana sa dosta svežeg voća i povrća, izbegavavnje masne, slane, začinjene hrane i koncentrisanog šećera, kao i prekomerne upotrebe testenine. Savetuje se unošenje crvenog mesa do dva puta nedeljno, dok se za ostale dane savetuju jela s piletinom, ćuretinom i ribom. Preporučuju se i namirnice bogate biljnim vlaknima – grašak, pasulj, šargarepa, krompir, brokoli, spanać, blitva, jabuke, mandarine, ananas, suve šljive, žitarice...

NAĐITE VREMENA ZA SEBE

Stalno imajte na umu da je i za obolelog ključno da vi budete u dobroj psihofizičkoj kondiciji, što znači da treba da se hranite zdravo, da se doovoljno odmarate i da nađete dovoljno vremena za sebe. Postoji izreka da „ukoliko nemate vremena za sebe nećete imati ni vremena za obolelog”.