- Savremeni užurbani način života, doveo je do toga da se posledice stresa sve više ispoljavaju. Takav način života je toliko intenzivan i užurban da ostavlja posledice na celokupno zdravlje ljudi. Posledice neizvesnosti i stresa koji ta neizvesnost uzrokuje, ne osećaju se samo trenutno, one mogu ostavljati posledice i na duže staze. Stres ostavlja posledice na čitav ljudski organizam, kao i na usnu duplju. Usna duplja predstavlja jedno od prvih mesto gde se posledice stresa uočavanju. Izloženost hroničnom stresu u velikoj meri može pogoršati stanje oralnog zdravlja - objašnjava dr sc. Nataša Pejčić, stomatolog.
Prema njenim rečima oboljenja usta i zuba koja se najčešće dovode u vezu sa velikom izloženošću stresu su: škripanje zubima, bol u vilici i viličnom zglobu koji usled toga nastaje, trošenje zuba, gubljenje zubne supstance, pojava afti, suva usta, oboljenja desni, neprijatan zadah.
Škripanje zubima i bol u viličnom zglobu
Škrgutanje zubima je veoma česta loša navika ljudi koji su pod uticajem konstantnog stresa. Škripanje zubima se najčešće dešava na nesvesnom nivou i veoma je često i tokom sna, a da ljudi toga uopšte nisu ni svesni. Kao posledica sila koje se javljaju u viličnom zglobu tokom stiskanja i škripanja zubima, mogu se javljati oštećenja i poremećaji strukture viličnog zgloba. Ovo dalje dovodi do pojave brojnih bolnih stanja i simptoma u samom viličnom zglobu ali i u vilicama.
Trošenje zubne gleđi
Jake sile koje se razvijaju usled stiskanja zuba, dovode do trošenja ili pucanja zubne gleđi. Mehanički istrošeni zubi na ovaj način su skloni daljim oštećenjima i veoma podložniji nastanku karijesa.
Pojava afti
Do danas se nije precizirao pravi uzrok koji dovodi do pojave afti u ustima, ali se one povezuju sa brojnim stanjima, kao što su: pad imuniteta, nedostatak određenih vitamina, fizičke iritacije, alergije, netolerancija na laktozu ili gluten. Takođe, ono što je otkriveno je povezanost stresa sa pojavom afti u ustima. Naime kod osoba koje su sklone aftama, uočava se njihova česta pojava u period kada su izloženi intenzivnim stresnim faktorima.
Suva usta
Kada je organizam pod stresom pokušava da se zaštiti na taj način što će lučiti određene hormone. Međutim, ovi horomoni dalje utiču i na druga tkiva i organe u ljudskom organizmu, kao i na usnu duplju, pljuvačne žlezde i smanjeno lučenje pljuvačke. Opšte je poznato da se u stanju uznemirenosti mnogima suše usta, to je upravo posledica delovanja stresnih hormona. Kada nema dovoljno pljuvačke otežana je ishrana, govor i gutanje, takođe se i povećavaju šanse za razvoj karijesa i drugih oralnih infekcija.
Zanemarivanje oralne higijene
Specifično je to da osobe koje su pod stresom često zanemaruju održavanje oralne higijene, što dalje posledično doprinosi sve većem pogoršavanju ovih simptoma. Osobe koje su pod stresom često gube interesovanje za neke rutinske, normalne stvari, ali i za negu i brigu o sebi. Osim toga nemaju volje ni želje da se posvete svom zdravlju i ređe odlaze na rutinske preventivne preglede i kotrole, uključujući i stomatološke preglede. Iako nemaju volje ili snage osobe pod stresom bi se trebale ohrabrivati i osnaživati da i pored toga vode računa o sebi i svom zdravlju. Ukoliko očuvaju zdravlje i nemaju dodatne tegobe, lakše će se izboriti i sa stresnim periodom. Veoma je važno istaći važnost redovnog i pravilnog održavanja oralne higijene i redovnih kontrola kod stomatologa, da bi se simptomi i posledice koje stress ostavlja na usta i zube prevenirali i sveli na najmanju moguću meru.
NE PROPUSTITE
