Lipoprotein, ili Lp(a), zajedno sa sa lipoproteinom niske gustine (LDL) i lipoproteinom visoke gustine (HDL) prenosi holesterol kroz krv. Što je nivoi Lp(a) veći, veća je verovatnoća da će doći do skupljanja holesterola u krvnim sudovima, povećavajući rizik od srčanog ili moždanog udara.
Postoje tri glavna elementa Lp(A) koji dovode ljude u opasnost, objašnjavaju kardiolozi. Prvi je da izaziva aterosklerozu, odnosno nakupljanje masti i holesterola u arterijama. Drugo je to što izaziva upalu, što je zaista važan aspekt progresije plaka i rizika od srčanog udara. A treća komponenta, koja je takođe značajna za pojavu srčanog ili moždanog udara, je da Lp(a) povećava rizik od zgrušavanja, što može da dovede do blokiranja arterija.
- Ovi “loši holesteroli” dovode do nakupljanja plaka u arterijama i smanjenja protoka krvi do vitalnih organa, uključujući mozak, srce, bubrege i noge. Dokazi su nepobitni - Lp(a) se smatra nezavisnim faktorom rizika pored klasičnih faktora rizika od srčanih bolesti – ističe dr Bret Selov, šef kardiohirurgije u medicinskom centru Univerziteta Džersi Šor u Njujorku.
Ko je u riziku?
Procenjuje se da je oko 20 odsto populacije je u opasnosti zbog Lp(a). Uprkos tome, veoma mali broj ljudi redovno proverava nivoe ovog proteina u krvi.
- Manje od jedan odsto ljudi vodi računa o nivoima Lp(a) na redovnoj bazi – procenjuje dr Silov.
Provera lipoproteina u krvi ne spade u redovne analize kada se procenjuje rizik od pojave kardiovaskularnih oboljenja, i to za sada predstavlja najveći problem lekarima.
- Kada procenjujemo rizik od pojave KVB obično se gleda starost i pol osobe, kao i krvni pritisak, nivo holesterola i da li osoba konzumira nikotin – objašnjava dr Bredli Server, kardiolog.
Kako da se Ld(a) drži pod kontrolom?
Dok na nivo LDL utiče genetika, na ovu vrstu lipoproteina u velikoj meri utiču ishrana i vežbanje. Međutim, Lp(a) ne može da se kontroliše faktorima životnog stila.
- Trenutno ne postoji terapija koja bi smanjila Lp (a). Međutim, iako ne možemo direktno da smanjimo Lp(a), možemo smanjiti druge kardiovaskularne faktore rizika. I dalje će postojati Lp(a) rizik, ali nećete biti svih onih drugih stvari koje lebde okolo – tako da može da se ublaži deo ukupnog rizika od kardiovaskularnih oboljenja – kaže dr Server.
Nivoi Lp(a) mogu da se provere kroz analizu krvi.
Iako su oni obično stabilni tokom života, postoje elementi koji mogu da utičnu na njihove nivoe, kao što su menopauza, oboljenje štitne žlezde ili bubrega. Kod ljudi sa ovim problemima potrebne su redovnije provere od standardnih godišnjih. Osim navedenih, ljudi koji u porodičnoj istoriji imaju kardiovaskularna oboljenja trebalo bi češće da proveravaju nivoe Lp(a) u krvi.
Izvor: Fox news
NE PROPUSTITE
