OVO SU PRVI SIMPTOMI KARCINOMA BUBREGA! Kod 1/4 pacijenata u momentu otkrivanja već postoje METASTAZE

Od raka bubrega češće oboljevaju muškarci od žena, a stopa javljanja raste s godinama i dostiže svoj pik između 60 i 70. godine. Pitali smo ass. dr sci. med. Milana Radovanovića, specijalistu urologije sa Klinike za urologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije kako da na vreme prepoznamo simptome koji ukazuju na ovaj malignitet.

Koji su faktori rizika za nastanak karcinoma bubrega?

- To su prvenstveno pušenje, gojaznost i povišen krvni pritisak. Pored njih i način ishrane, pridružena šećerna bolest i nedovoljna fizička aktivnost svakako imaju uticaj na razvoj karcinoma bubrega. Postojanje hroničnog oštećenja bubrežne funkcije kao i policistična bolest bubrega odnosno profesionalna izloženost azbestu, olovu i policikličnim ugljovodonicima u mnogim istraživanjima pokazali su svoj uticaj. Posebna pažnja u istraživanjima danas se poklanja genetskim faktorima. Najveći broj slučajeva je sporadičan, ali se retko u oko 4 % tumori bubrega mogu javiti u sklopu familijarnih sindroma kao što su: von Hippel-Lindau (VHL) sindrom, tuberozna skleroza (TSC), Birth-Hogg-Dube (BHD) sindrom. Karcinomi bubrega povezani sa naslednim bolestima javljaju se u ranijoj životnoj dobi i češće su obostrani.

Koje su najčeće forme karcinoma bubrega?

U dečjem uzrastu se najčešće radi o Vilmsovom tumoru, dok je u adultnoj populaciji u oko 90% slučajeva to karcinom bubrežnih ćelija, tzv. RCC (renal cell carcinoma, eng). Ovaj karcinom javlja se u nekoliko histoloških formi najčeće kao svetloćelijski tip.

Koji simptomi dovode pacijenta na pregled i kako se ova bolest dijagnostikuje?

Dakle, bolest dugo može da bude bez simptoma?

- Da. S obzirom da bolest dugo vremena može da bude asimptomatska, kod jedne četvrtine pacijenata u momentu otkrivanja tumora već postoje metastaze. Fizikalni pregled kod pacijenata sa RCC-om je najčešće uredan a tokom pregleda je bitno obratiti pažnju na palpaciju dostupnih limfnih čvorova, otok noge, koji se ne smanjuje prilikom elevacije ekstremiteta, kao i novonastalu varikocelu koji mogu da ukažu na postojanje tumora bubrega sa propagacijom u venski sistem bubrega ili donju šuplju venu.

Šta je potrebno uraditi od laboratorijskih nalaza?

- Od laboratorijskih nalaza u sklopu dijagnostičke obrade pacijenata koji imaju tumor bubrega, bitna je procena brzine sedimentacije, analiza krvne slike ( moguć anemijski sindrom, ponekad leukocitoza usled nekroze tumorskog tkiva), analiza vrednosti uree i kreatinina dok nalazi povišenih vrednosti alkalne fosfataze i jonizovanog kalcijuma mogu da ukažu na postojanje metastatske bolesti u koštanom sistemu.

U postavljanju dijagnoze se nakon ultrazvučnog pregleda obavezno sprovodi i MSCT dijagnostika a ponekad i magnetna rezonanca. MSCT pregled trbuha i male karlice predstavlja najvažniju metodu za odredjivanje prirode bubrežne mase, njenih dimenzija, lokalizacije i zahvatanja okolnih struktura i udaljenih metastaza. Karcinomi bubrega mogu da daju metastaze u pluća, kosti, mozak, jetru i nadbubreg. Takođe, ovim pregledom proveravamo morfologiju i funkcionalnost drugog bubrega.

Kako se leče karcinomi bubrega?

U slučaju postojanja metastatske bolesti, uklanjanje tumorski izmenjenog bubrega nije kurativna već palijativna procedura. Karcinomi bubrega su rezistentni na zračnu i hemioterapiju.

- Napredovanjem tehnika molekularne biologije i proučavanjem mehanizama nastanka karcinoma došlo se do otkrivanja novih vidova lečenja. Danas svoje značajno mesto u lečenju metastatske bolesti imaju inhibitori tirozin kinaze (TKI), mTOR (mammalian target of rapamycin) inhibitori, imuno “check point” inhibitori, interleukin 2 i rekombinantna monoklonska antitela. Ovim procedurama značajno je produženo petogodišnje preživljavanje.

(Izvor: A.V./ Kurir.rs)