- Posmatrano na godišnjem nivou, stopa pojave srčanog udara je poprilično ujednačena, osim tokom dva perioda – jedan su letnji meseci, a drugi je poslednje dve nedelje u toku godine kada se broj srčanih udara poveća za 30 do 40 odsto - objašnjava dr Donald Lojd-Džons, kardiolog i načelnik odeljenja za preventivnu medicinu na Medicinskom fakultetu Univerziteta Norvestern.
Tokom novogodišnjih praznika postoje različite stresne situacije, kao što su narušeni porodični odnosi ili planiranje putovanja, koji u kombinaciji sa poremećenim režimima spavanja, vežbanja i ishrane, ali i konzumacijom veće količine alkohola može da utiče i na dejstvo prepisane terapije, objašnjavaju stručnjaci. Kada na sve to dodamo i hladno, zimsko vreme, rizik od pojave srčanih problema je veliki.
- Hladno vreme je problematično jer prilikom udisanja hladnog vazduha dolazi do hlađenja krvi u plućima što izaziva sužavanje krvnih sudova. Bavljenje zimskim aktivnostima, poput čišćenja snega, može da bude posebno opasno jer obično čistimo više nego što naše telo to dozvoljava, plus nosimo topliju odeću, što može da dovede do pregrevanja organizma i stvara “savršenu oluju” kada je u pitanju opterećenje na srce – kaže dr Lojd-Džons.
Kako da znate da stress utiče na vaše srce?
Za muškarce, simptomi uključuju jak pritisak u grudima, po sredini grudnog koša i/ili iznenadni nalet otežanog disanja. Dok se kod žena obično javljaju suptilniji znakovi, kao što su otežano disanje, veliki umor ili vrtoglavica. Kada je u pitanju moždani udar, simptomi koji upućuju da se nešto dešava su slabost, oduzetost ili utrnulost jedne strane tela (ruke ili noge), spuštenost kože na jednoj strani lica i poteškoće sa govorom, i ako se pojavi bilo koji od ovih znakova neophodno je odmah pozvati hitnu pomoć.
- Ljudi imaju dva bubrega i dva plućna krila, ali imamo samo jedno srce i samo jedan mozak, pa je bolje pogrešiti, a biti siguran u njihovo zdravlje, nego sumnjati i rizikovati. Vreme unači spas zas srčani mišić, vreme znači pas za moždane ćelije, pa je vreme od ključne važnosti kada su u pitanju kardiovaskularni problemi. Što pre potražite pomoć, pre ćete spasiti svoj život ili svoj mozak – naglašava dr Lojd-Džons.
Izvor: US News
NE PROPUSTITE
