Akutna mijelodna leukemija, jedna je od najmalignijih bolesti kod ljudi, od koje godišnje u Srbiji oboli oko 150 pacijenata. Ova retka bolest javlja se u svim uzrastima, a učestalost raste sa starošću.

Akutne leukemije ili rak krvi predstavljaju maligne bolesti ćelija krvi i koštane srži. Postoje dva osnovna tipa ove bolesti: akutna mijeloidna i akutna limfoblastna leukemija.

Odlikuje ih nekontrolisano umnožavanje nezrelih ćelija limfoidne ili mijeloidne loze, povećanje broja belih krvnih zrnaca u krvi i u organima i veoma brzo napredovanje.

Koštana srž je mesto gde se stvaraju nove ćelije krvi, neophodne za život.Za obolele od malignih bolesti krvi, među njima i od leukemije, jedini lek i spas može biti transplantacija matičnih ćelija, tj. koštane srži zdravog davaoca.

1001-shutterstock.jpg
Shutterstock 

Ko može a ko ne da bude davalac matičnih ćelija?

Davalac matičnih ćeija može biti svaka zdrava osoba od 18 do 45 godina, sa telesnom težinom većom od 50 kilograma.

Osobe koje nisu pogodne za davaoce matičnih ćelija su one koje su doživele moždani udar, kao i one koje boluju od auto-imunih bolesti, dijabetesa na insulinu, maligniteta, ozbiljnih srčanih oboljenja i slično.

Da li je postupak davanja krvi za pristupanje registru davalaca koštane srži bolan?

Ovaj postupak nije bolan. Krajnje je jednostavan uz poštovanje svih mera zaštite zdravlja i bezbednosti davaoca, a ključan je prvi korak.

Osoba koja se uključi u Registar popunajava pristupni formular i medicinski upitnik, a potom daje krv iz vene, koji je nalik običnom vađenju krvi. Potom se taj uzorak šalje u Registar davaoca, u okviru Instituta za transfiuziju krvi Srbije i tu se rade dalje analize uzoraka.

Važno je napomenuti da davalac može u svakom trenutku da zatraži da bude isključen iz Registra. Ukoliko se dogodi da davalac i neki od bolesnika budu podudarni, onda davalac prolazi detaljan lekarski pregled.

Matične ćelije se mogu prikupiti na dva načina:

  • iz bedrene kosti i
  • iz periferne krvi davaoca

Odluku o tome donosi davalac u dogovoru sa lekarom. Bolestnik potom dobija prikupljene matične ćelije i tako mu se spašava život.

Registar davalaca koštane srži Srbije polovinom 2023. godine ima manje od 13.500. davalaca. Potrebno je da ih bude bar deset puta više.

davanje-trombocita-shutterstock-1708439188.jpg
Shutterstock 

Pacijentima koji boluju od leukemije potrebni su trombociti

Ljudski trombociti, kao ćelije koje zaustavljaju krvarenje, jedina su zaštita obolelih od leukemije od unutrašnjeg ili spoljašnjeg krvarenja. Kod obolelih postoji velika verovatnoća da će se desiti krvarenje (usled pada, udarca, naprezanja...) a verovatnoća da bi krvarenje mogli da prežive bez trombocita praktično ne postoji.

Za pacijente koji boluju do leukemije drugog leka osim trombocita NEMA.

Ko može biti davalac trombocita?

Davalac trombocita može biti zdrava osoba starosti od 18 do 60 godina, koja je teža od 65 kilograma, a koja u poslednjih desetak dana nije uzimala nikakve lekove.

Ko ne može biti davalac trombocita?

  • Hronični bolesnici
  • Žene koje su imale tudnoću, jer antitela koja nastaju u ženskom telu tokom trudnioće mogu da naškode pacijentu
  • Osobe lakše od 65 kilograma, zbog tehničkih zahteva uređaja na kome se daje krv
  • Osobe koje su na terapiji lekovima
  • Bliski srodnici pacijenta
davanje-trombocita-shutterstock-2074848841.jpg
Shutterstock 

Da li je postupak davanja trombocita složen, bolan ili opasan?

Postupak davanja trombocita je krajnje jednostavan i obavlja se iključivo u Zavodu za transfuziju krvi, na posebnom uređaju, uz prethodnu kontrolu zdravstvenog stanja i kvaliteta vena potencijalnog davaoca, uz jedan ubod iglom i traje malo duže od običnog davanja krvi (oko sat vremena).

Nakon davanja trombocita davalac nije malaksao, nema nikakvih posledica i sposoban je za novo davanje trombocita posle 15 dana.

Samo manje do 1% ljudi zna da postoji potreba za trombocitima!

Prenela: O.M.

(kurir.rs/flajer - leuka.rs)