Hronična bolest bubrega nastaje kao rezultat dugoročnog progresivnog oštećenja bubrega, a lečenje težeg oblika zahteva dijalizu.
Nova studija, objavljena u časopisu “JAMA Network Open” otkrila je da ljudi koji dodaju so hrani, čak i ako to rade samo ponekad, imaju veći rizik od dobijanja ovog opasnog bubrežnog oboljenja.
Istraživačni tim iz Tulejn Univerziteta u Nju Orleansu analizirali su podatke 465.288 ljudi čiji se zdravstveni podaci nalaze u Biobanci Velike Britanije. Starost ispitanika je bila između 37 i 73 godina, a na početku studije niko od njih nije imao hronično oboljenje bubrega. Naučnici su posmatrali zdravstvene promene u periodu od 12 godina, a onda ih poredili sa odgovorom na pitanje “koliko često dosoljavate hranu” – nikad, ponekad, obično ili uvek.
Dodavanje soli naučnici su okarakterisali kao “uobičajeno ponašanje koje oblikuje dugoročna preference osobe za slanom hranom i uobičajenim dnevnim unosom soli”.
Odložite slanik
Rezultati su pokazali da su ljudi koji dosoljavaju hranu obično pušači, imaju dijabetes ili neko srčano oboljenje, pate od gojaznosti i imaju oslabljenu bubrežnu funkciju, ali i visok BMI.
Na kraju studije 22.031 ispitanik je dobio neki oblik hronične bolesti bubrega, a naučnici su utvdili da je rizik od dobijanja ove bolesti najveći kod onih uvek dodaju so u hranu, ali je pronađen čak i kod onih koji samo ponekad to rade.
Prema svetskim podacima, visok unos soli se, osim sa hroničnim oboljenjem bubrega, povezuje i sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti (srca i krvnih sudova) i dijabetesom tipa 2. Takođe, studije su dokazale da smanjenje unosa soli samo za jednu kašičicu dnevno utiče na smanjenje krvnog pritiska koliko i uzimanje redovne terapije za tu bolest.
Izvor: WebMD
NE PROPUSTITE
