Iris, Inda, Irina i Ina, ćerke Marije i Đorđa Gaćeše iz Beograda, nalaze se pred jednim od najtežih životnih izazova - kod tri njihove devojčice ustanovljena je dijagnoza cerebralne paralize, bolesti sa kojom u svetu živi čak 17 miliona ljudi. Cerebralna paraliza je najčešći telesni invaliditet u detinjstvu, a ovo su simptomi...

Roditelji pet devojčica, najstarije Iskre i malenih četvorki, kažu da je u ovom trenutku najvažnije da Iris, Inda i Irina započnu transplantaciju matičnih ćelija, za šta im je potrebno, prema trenutnim informacijama, ukupno oko 65.000 evra za po tri ciklusa za tri njihove ćerke.

- Nama su rekli da je najpogodniji trenutak da se transplantacija izvrši pre nego napune dve godine. Mi smo trenutno u procesu potpisivanja ugovora sa "Budi human", tako da čekamo da se to završi i da možemo da krenemo u zvanično prikupljanje sredstava, da bismo mogli da završimo transplantaciju. Njima ne sme ništa da fali. One moraju da se osjećaju sigurno i da se nalaze, u koliko mi možemo da obezbedimo, bezbednom, sretnom i zadovoljnom okruženju. One ne smeju da osete da postoji bilo kakav problem - navela je Marija Gaćeša, mama preslatkih devojčica kojima je potrebna naša pomoć.

Kako pomoći porodici Gaćeša

Ukoliko želite da uplatite novac u znak podrške porodici Gaćeša, to možete učiniti na broj tekućeg računa Banka Intesa, Marija Gaćeša: 160-5100103544052-52

porodicagacesa5.jpg
Privatna Arhiva 

Šta je cerebralna paraliza?

Cerebralna paraliza je oboljenje koje se manifestuje poteškoćama sa držanjem, ravnotežom i nedovoljno usklađenim pokretima zbog ukočenosti ili slabosti mišića.

Pojam "cerebralna" odnosi se na mozak, a "paraliza" na poremećaj pokreta i položaja. Bolest nastaje usled oštećenja mozga tokom trudnoće, porođaja ili odmah nakon rođenja (starost i bolest majke, prerano rođenje deteta, nedovršeno sazrevanje ploda). Povreda ne oštećuje detetove mišiće ili nerve koji ih povezuju s kičmenom moždinom, nego sposobnost mozga da kontroliše te mišiće.

Nedavna istraživanja sugerišu da su genetski faktori uzrok oko 14 odsto slučajeva cerebralne paralize. „Krivci“ su najčešće spontane (tzv. de novo) mutacije gena koji kontrolišu rani razvoj mozga.

Uzroci cerebralne paralize

Sve faktore rizika i potencijalne uzročnike možemo podeliti u tri grupe: prenatalne ( od začeća do poroda ), perinatalne ( kratko vreme iza porođaja) i postnatalne ( posle prve nedelje nakon porođaja.

Prenatalni uzroci: genetska predispozicija, hromozomske abnormalnosti, dokazane kongenitalne infekcije ( toksoplazmoza, rubeola, citomegalovirus, herpes ), nedostatak kiseonika, alkohol ili lekovi upotrebljavani za vreme trudnoće.

Perinatalni uzroci: moždano krvarenje u unutarašnjem prostoru mozga i u moždanom tkivu, oštećenje moždanog tkiva uzrokovano manjkom kiseonika ili problemima s protokom krvi, potvrđeni edem, teška žutica.

Postnatalni uzroci: vaskularni problemi, trauma mozga, infekcije, neoplazme

Koji su simptomi cerebralne paralize?

Dete obolelo od cerebralne paralize najčešće ispoljava sledeće simptome: ne podiže glavu, ne okreće se, ne sedi kada za to dođe vreme, ne reaguje na majku i okolinu slaba napetost ili mlitavost mišića, poteškoće prilikom hranjenja, jaka iritabilnost, neusklađeni pokreti (ataksija), nevoljni pokreti (atetoza).

Kako se postavlja dijagnoza?

Dijagnozu cerebralne paralize postavlja neuropedijatar ili fizijatar. Cerebralna paraliza nije bolest i ne može se izlečiti. To je stanje koje traje od rođenja do smrti.

Dijagnozu cerebralne paralize treba postaviti što je ranije moguće, zbog rane intervencije i tretmana, čime se povećava verovatnoća da deca prevaziđu razvojne poteškoće ili nauče nove načine za ostvarivanje zadataka koje zbog poteškoća ne mogu normalno obaviti.

Osposobljavanje dece obolele od cerebralne paralize

Za svako dete obolelo od cerebralne paralize neophodno je organizovati poseban program osposobljavanja.

Svaki program se sprovodi pojedinačno i prilagođen je stanju deteta, a može biti izmenjen u skladu sa dostignutim razvojem, što procenjuju članovi tima u toku tretmana. Jedan od osnovnih tretmana namenjen je razvitku držanja tela (sedenje, stajanje, kretanje). Posebna pažnja se pridaje razvitku mišljenja, govora, komunikacije i korigovanju vida. Dete se takođe uči hranjenju, oblašenju, a krajnji cilj je postići najviši stepen samostalnosti (onaj koji je moguć). Školovanje zavisi od stepena dostignutog razvoja deteta.

Ako ste trudni ili planirate trudnoću ovo su važni koraci:

* uredan vakcinalni status

* čuvanje od infekcija

* rana i kontinuirana prenatalna nega

* izbegavajte alkohol, duvan i droge – povezani su sa rizikom od cerebralne paralize.

Izvor: Stetoskop.info/ Kurir.rs