Istraživači su došli do zaključka da gen ZNF808 može pomoći u lečenju dijabetesa tipa 1. Krajnji cilj istraživanja jeste proizvodnja ćelija koje mogu da stvaraju insulin u laboratoriji. To bi značajno moglo da pomogne obolelima od šećerne bolesti.

Beta-ćelije pankreasa proizvode insulin koji reguliše šećer u krvi. Dakle, ove beta-ćelije potrebne su nam da bismo preživeli. Kod dijabetesa tipa 1 nema, ili je vrlo malo, beta-ćelija koje rade. Druga uloga pankreasa je da proizvodi enzime koji vare masti, ugljene hidrate i proteine u crevima.

- Ovo istraživanje zaista naglašava važnost proučavanja ljudskog pankreasa kako bi se razumeli i pronašli novi tretmani za dijabetes. Gen ZNF808 pripada porodici nedavno evoluiranih proteina koji vezuju i 'isključuju' specifične regione DNK - rekao dr Nik Ovens sa Univerziteta Ekseter.

Prema podacima za 2023. godinu, u Srbiji živi oko 800.000 obolelih od dijabetesa a zabrinjava statistika među decom koja pokazuje da je ova bolest dijagnostikovana kod oko 5.000 mališana.

Postoje stotine gena kao što je ZNF808 u našoj DNK

Ovi nalazi pokazuju da geni poput ZNF808, čak i ako su relativno „skori“ u evoluciji, mogu imati ključnu ulogu u ljudskom razvoju prema rečima dr Majkla Imbeaulta, sa Univerziteta Kembridž.

- ZNF808 je član najveće, ali i najmanje proučavane porodice proteina koji regulišu naš genom. Postoje stotine gena kao što je ZNF808 u našoj DNK, mnogi su specifični za primate ili čak za ljude, a naši rezultati pokazuju kako oni mogu biti ključni igrači u ljudskom zdravlju - objasnio je on.

stockphotoabstractluminousdnamoleculedoctorusingtabletandcheckwithanalysischromosomednagenetic1395147236.jpg
Shutterstock 
Istražuje se mogućnost manipulacije matičnim ćelijama kako bi se proizvele beta ćelije koje mogu stvoriti insulin u laboratorijfoto: Shutterstock

Gen ZNF808 igra važnu funkciju u ranoj fazi ljudskog razvoja

Zatim su se udružili sa kolegama u Kembridžu i Helsinkiju kako bi proučili efekat gubitka ZNF808 na matične ćelije u laboratoriji. Svi pacijenti, iz različitih delova sveta koji su učestvovatli u ispitivanju, imali su genetske promene koje su dovele do gubitka ZNF808.

Rezultati su pokazali da gen ZNF808 igra važnu funkciju u ranoj fazi ljudskog razvoja kada ćelije „odlučuju“ da li će postati pankreas ili jetra.

- Krajnji cilj našeg istraživanja je da se ovo znanje prevede u mogućnost manipulacije matičnim ćelijama kako bi se proizvele beta ćelije koje mogu proizvesti insulin u laboratoriji. To bi mogao biti ključ za lečenje dijabetesa tipa 1 - zaključio je profesor Timo Otonkoski iz Helsinkija.

Alarmantna statistika

Procenjuje se da u Srbiji od dijabetesa boluje oko 800.000 ljudi, odnosno svaki deseti stanovnik naše zemlje. Najveći broj obolelih, oko 90 odsto, ima dijabetes tip 2, koji se javlja kao posledica savremenog načina života. Ukoliko se ovim brojkama doda činjenica da još polovina pacijenata nema postavljenu dijagnozu dijabetesa, onda ne čudi podatak da je šećerna bolest peti vodeći uzrok smrti u Srbiji.

Prenela: O.M.

(kurir.rs/mirror.co.uk)