Sindrom ukočene osobe je dobio ime po simptomima koji su prvobitno opisani sa stanjem - epizodama tokom kojih mišići postaju ukočeni kao daska.
Ljudi sa ovim sindromom mogu imati i druge simptome za koje se smatra da su povezani sa vrstom sindroma ukočene osobe (SPS). Nijedan tretman ne uklanja niti leči SPS, ali lekovi i druge terapije mogu pomoći u upravljanju simptomima i poboljšanju kvaliteta života, a neki tretmani mogu sprečiti napredovanje bolesti.
Nekim ljudima sa sindromom ukočenosti koji imaju viši nivo invaliditeta može biti potrebna pomoć u hodanju i kretanju, a njihove aktivnosti mogu postati ograničene. Nekima su na kraju potrebna invalidska kolica, ali većini obolelih nije.
- Poslednjih nekoliko godina za mene je bilo veoma izazovno, bilo je to putovanje od otkrivanja svog stanja do učenja kako da živim s tim i da ne dozvolim da me to definiše“, rekla je Selin Dion u izjavi, a prenosi "Gardijan".
- Kako se put ka nastavku moje izvođačke karijere nastavlja, shvatila sam koliko mi nedostaje da vidim svoje fanove. Tokom ovog odsustva odlučila sam da želim da dokumentujem ovaj deo svog života kako bih pomogla drugima sa ovom dijagnozom, rekla je Dion i dodala da se nada da će film podići svest o ovom malo poznatom stanju.
Šta je sindrom ukočene osobe?
Sindrom ukočene osobe je redak autoimuni neurološki poremećaj koji najčešće uzrokuje ukočenost mišića i bolne grčeve koji dolaze i prolaze i mogu se pogoršati tokom vremena.
Međutim, neki ljudi imaju i druge simptome kao što su nesiguran hod, dvostruki vid ili nejasan govor. Smatra se da su simptomi SPS povezani sa vrstom SPS koju osoba ima. Iako ne postoji tretman koji leči sindrom ukočene osobe, rad sa profesionalcem i držanje simptoma pod kontrolom može olakšati život sa ovim stanjem. SPS se najčešće razvija kod osoba između 40 i 50 godina, ali se u retkim slučajevima javlja kod dece i starijih osoba. Smatra se da SPS utiče na jednu do dve osobe na milion. Međutim, stručnjaci SPS-a sada smatraju da je sindrom poremećaj spektra, što znači da je verovatno češći nego što se prvobitno mislilo, iako je i dalje retko.
Šta uzrokuje sindrom ukočene osobe?
Ima mnogo toga da se nauči o tome kako se razvija sindrom ukočene osobe. Veruje se da je to autoimuni poremećaj (u autoimunim stanjima, imuni sistem tela napada zdrava tkiva). Slično drugim autoimunim stanjima, SPS više pogađa žene nego muškarce.
Većina ljudi sa sindromom ukočene osobe ima jedinstvena antitela u krvi koja proizvodi telo. Ova antitela, koja blokiraju enzim dekarboksilazu glutaminske kiseline (GAD), nazivaju se anti-GAD65 antitela. GAD pomaže u stvaranju neurotransmitera gama-aminobuterne kiseline (GABA). Kada se GABA proizvodi u telu u pravoj količini, ona smanjuje ili blokira određene nervne signale. Ako GABA ne funkcioniše kako se očekuje, nervne ćelije mogu funkcionisati na pogrešan način. Za ljude sa sindromom ukočenosti, nervni sistem postaje hiperekscitabilan bez adekvatne količine GABA. Ovo rezultira fizičkim simptomima kao što su grčevi mišića, kao i psihološkim simptomima uključujući anksioznost.
Smatra se da su uobičajeni pokretači (npr. strah) simptoma SPS-a povezani sa poremećajem GABA puta. SPS je često povezan sa drugim autoimunim poremećajima, uključujući dijabetes tipa 1, poremećaje štitne žlezde, pernicioznu anemiju i ređe, vitiligo. Rak je retko povezan sa SPS (u manje od 5% slučajeva). Kada se rak pronađe kod osoba sa SPS, najčešće se radi o raku dojke ili pluća i obično se identifikuje u roku od nekoliko godina od pojave simptoma SPS. Rak povezan sa SPS naziva se paraneoplastični SPS.
Simptomi sindroma ukočene osobe:
Sindrom ukočene osobe najčešće uzrokuje bolne kontrakcije mišića i grčeve koji često počinju u nogama i leđima. Grčevi mogu da zahvate i stomak, a ređe gornji deo trupa, ruke, vrat i lice.
Napadi se mogu javiti u epizodama, posebno kada je osoba sa SPS iznenađena ili preplašena ili se iznenada pomeri. Niske temperature i emocionalni stres takođe mogu izazvati grčeve mišića. Kod nekih ljudi grčeve izazivaju određene vežbe ili dodir. Područja mišićne kontrakcije mogu biti ukočena i nalik na daske.
U zavisnosti od toga koji deo tela je zahvaćen, kontrakcije mogu izazvati:
*Otežano hodanje, pri čemu osoba treba da raširi stopala da bi se osećala stabilnije Ukočeno ili ukočeno držanje usled stalnih grčeva u leđima ili trupu
* Nestabilnost i padanje usled iznenadnih grčeva, što može dovesti do povrede
* Kratkoću daha ako SPS utiče na mišiće grudnog koša
*Hronični bol
* Preterana zakrivljenost lumbalnog (donjeg dela leđa) kičme (hiperlordoza) koja se vremenom razvija usled zatezanja mišića i promena u poravnanju kičme može dovesti do kompresije kičmene moždine ( mijelopatija)
* Anksioznost i agorafobija usled padova izazvanih grčevima
Drugi manje tipični simptomi uključuju probleme sa pokretima očiju koji izazivaju dvostruki vid, probleme sa govorom i nedostatak koordinacije. Simptomi SPS se ne pojavljuju određenim redosledom. Za neke ljude, stanje počinje grčevima u nogama ili ukočenošću koja se postepeno pogoršava tokom nedelja, meseci i godina. Drugi mogu imati različite simptome pre mišićnog spazma.
Izvor: Miss7zdrava.24sata.hr/Johns Hopkins Medicine/Kurir.rs
NE PROPUSTITE
