Kada su krvni sudovi oštećeni ili blokirani, to može lišiti vaš mozak kiseonika i hranljivih materija, što može dovesti do stanja zvanog vaskularna demencija.
- Vaskularne promene u mozgu najčešće oštećuju aksone (nervne ćelije tj. neuroni) koji povezuju različite delove mozga. Zbog toga, signalima je potrebno duže da putuju, tako da naš mozak ne radi punom brzinom - kaže dr Stiven Ingliš, neurolog klinike Mejo.
Znaci vaskularne demencije uključuju probleme sa rasuđivanjem, planiranjem, rasuđivanjem, pamćenjem i drugim misaonim procesima, objašnajva dr Ingliš. Faktori koji povećavaju rizik od srčanih bolesti i moždanog udara takođe povećavaju rizik od vaskularne demencije.
- Visoki krvni pritisak, visok holesterol, dijabetes, pušenje, gojaznost i apneja u snu su promenljivi faktori rizika koji, ako se ne leče, vremenom mogu izazvati habanje malih krvnih sudova u mozgu - kaže dr Ingliš.
Ako ste u opasnosti ili pokazujete znake vaskularne demencije, obratite se neurologu.
- Potencijalno možemo da povećamo neke od ovih faktora rizik. Lekovi i promene načina života mogu da smanje krvni pritisak i holesterol. Možemo da lečimo apneju u snu pomoću određenih uređaja ili operacija i možemo ostaviti cigarete. Ovo su neke stvari koje mogu smanjiti rizik od razvoja vaskularne demencije - kaže dr Ingliš.
Prenela: O.M.
(izvor: newsnetwork.mayoclinic.org/kurir.rs)
NE PROPUSTITE
