Dugotrajna studija više od hiljadu 70-godišnjaka u Švedskoj otkrila je da oni koji su izloženi herpes simpleks tipa 1 (HSV-1) imaju dva puta veću šansu da razviju demenciju.
Ono što je posebno u ovoj studiji je to što su učesnici približno iste starosti, što rezultate čini još pouzdanijim jer razlike u godinama, koje su inače povezane sa razvojem demencije, ne mogu da zbune rezultate.
Povezanost je primećena nevezano za dva najjača faktora – starosti i prisustva genetske varijante APOE-4. Ovo je poslednje u nizu otkrića koja sugerišu da uobičajene virusne infekciju igraju veliku ulogu u slabljenju kognitivne funkcije.
Danas oko 80 odsto odraslih osoba ima antitelo na HSV-1, što znači da je njihov imuni sistem izložen patogenu u prošlosti.
Šta se krije ispod površine
Dok mnogi sa oralnim herpesom nikada ne razviju simptome, drugi se suočavaju sa povremenim upalama i plikovima oko usta ili na usnama. Nevezano za to kako se dugotrajna infekcija manifestuje spolja, rezultati novog istraživanja ukazuju da HSV-1 ima poguban efekat skriveni efekat ispod površine.
„Rezultati potvrđuju prethodne studije. Sve je više dokaza da virus herpes simpleks predstavlja faktor rizika za demenciju“, ističe epidemiolog Erika Vestin sa Univerziteta Upsala u Švedskoj.
Uzroci demencije su među najvećim misterijama moderne medicine. Alchajmerova bolest je najčešći oblik demencije i često je prate abnormalne naslage proteina u mozgu. Godinama već, neurolozi i farmakolozi su se fokusirali na sprečavanje formiranja naslaga kako bi ublažili pad kognitivne funkcije, ali sa malo uspeha.
Sve vreme tražimo pogrešnog krivca?
Zbog toga, neki stručnjaci smatraju da naslage nisu krivac. Hipotetišu da te naslage imaju razloga da postoje u mozgu i da bi čak mogle da igraju ulogu imunološkog odgovora centralnog nervnog sistema u ispravljanju štete i sprečavanju patogena da prave oštećenja.
Neki oblici Alchajmerove bolesti bi, posledično, mogli da budu znak nekontrolisanog odbrambenog odgovora na spoljne mikrobe.
Ideja da bi infekcije mogle da budu okidač za Alchajmerovu bolest prvi put je predložena 1907. godine, ali je naučna zajednica decenijama odbacivala tu hipotezu. Tek odnedavno je ponovo počela da se istražuje.
Devedesetih godina u mozgovima pacijenata preminulih od Alchajmerove bolesti prvi put je uočeno prisustvo veće količine DNK virusa herpes simpleks 1.
Kasnije, 2008. godine istraživači su otkrili prisustvo DNK HSV-1 u 90 odsto proteinskih plakova u postmortem uzorcima mozgova pacijenata. Osim toga, 72 odsto od ukupne količine DNK herpes simpleksa u mozgu nalazila se u naslagama.
Izvor: Sciencealert.com / Kurir.rs
NE PROPUSTITE
