Studija nastavlja prethodno istraživanje tima, gde su obučili model, koristeći glasovne snimke preko 1.000 pojedinaca, za precizno otkrivanje kognitivnih oštećenja.
Njihov novi algoritam je obučen na transkribovanim audio snimcima 166 osoba sa MCI, starosti 63 do 97 godina. Kako je tim već znao ko je razvio Alchajmerovu bolest, pristup mašinskom učenju mogao bi da se koristi za pronalaženje znakova u njihovom transkribovanom govoru koji povezuju 90 ljudi čija bi kognitivna funkcija opala u Alchajmerovu bolest.
Jednom obučen, algoritam bi se zatim mogao primeniti obrnuto: da se pokuša predvideti rizik od Alchajmerove bolesti iz transkripata govornih uzoraka koje nikada ranije nije obrađivao. Dodati su i drugi važni faktori, uključujući starost i pol da bi se dobio konačni rezultat predviđanja.
- O rezultatu možete razmišljati kao o verovatnoći, verovatnoći da će neko ostati stabilan ili preći u demenciju. Želeli smo da predvidimo šta će se dogoditi u narednih šest godina i otkrili smo da možemo razumno da napravimo to predviđanje sa relativno dobrim samopouzdanjem i tačnošću. To pokazuje moć veštačke inteligencije - kaže informatičar Joanis Pašalidis sa Bostonskog univerziteta.
Rano otkrivanje bolesti važno za nove terapije
S obzirom da trenutno ne postoji lek za Alchajmerovu bolest, možda ćete se zapitati koja je korist od ranog otkrivanja, kada je krajnji rezultat isti? Međutim, postoje tretmani koji donekle mogu pomoći u lečenju Alchajmerove bolesti, a oni se mogu započeti ranije, ističu stručnjaci.
Štaviše, rano otkrivanje nam daje više mogućnosti za proučavanje bolesti i njene progresije kako bi se razvio potpuno efikasan tretman. Oni za koje se zna da će verovatno razviti Alchajmerovu bolest mogu da učestvuju u kliničkim ispitivanjima unapred.
Test bi mogao biti povoljan i brz
Ovo je vrsta testa koja se može uraditi brzo i jeftino, čak i kod kuće, i bez ikakve specijalističke opreme. Nisu potrebni nikakvi uzorci, samo snimak, a u budućnosti bi se čak mogao pokrenuti i putem aplikacije za pametne telefone.
- Ako možete da predvidite šta će se desiti, imate više mogućnosti i vremenskog okvira da intervenišete sa lekovima i barem pokušate da održite stabilnost stanja i sprečite prelazak na teže oblike demencije - kaže Pashalidis.
Ovde korišćeni snimci bili su prilično grubi i lošeg kvaliteta. Sa čistijim snimcima i podacima, tačnost algoritma će verovatno postati još bolja.
To bi moglo dovesti do boljeg razumevanja kako Alchajmerova bolest utiče na nas u vrlo ranim fazama – i zašto se ponekad razvija iz MCI, a ponekad ne.
- Nadamo se, kao i svi, da će biti dostupnih sve više tretmana za Alchajmerovu bolest - kaže Paschalidis.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Alchajmerova bolest i demencija.
Prenela: O.M.
(izvor: Science Alert/ZDravlje.Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
