U 2020. godini, preko 55 miliona ljudi širom sveta je živelo sa demencijom. Alchajmerova bolest je najčešći oblik demencije, koji čini 60 do 70 odsto svih demencija.
Očekuje se da će se broj ljudi pogođenih demencijom skoro udvostručavati svakih 20 godina. Pronalaženje načina za bolju dijagnozu, lečenje, pa čak i prevenciju demencije je važnije nego ikad.
Ova najnovija studija mogla bi da pruži korisnu metu za istraživače koji se nadaju da će razviti nove terapije.
Studija, objavljena u JAMA Neurology, pokazala je da ljudi čija je majka imala istoriju gubitka pamćenja imaju veći rizik od razvoja Alchajmerove bolesti u bilo kom uzrastu u poređenju sa ljudima sa istorijom ove bolesti samo da očeve strane, ili bez porodične istorije gubitka pamćenja.
Međutim, ako je otac imao rani gubitak pamćenja (koji se javlja pre 65. godine), oni su takođe imali veći rizik od Alchajmerove bolesti.
Šta je krivac za pojavu demencije?
Studija je analizirala podatke od 4.413 ljudi starosti od 65 do 85 godina koji nisu imali problema sa kognitivnim funkcijama ili problemima sa pamćenjem.
Ali važno je napomenuti da to nije potpuna reprezentacija stanovništva, jer su većina učesnika bili belci – tako da se rezultati mogu razlikovati kod drugih etničkih grupa.
Kognitivna funkcija učesnika merena je korišćenjem pitanja iz široko korišćenog mini-ispitivanja mentalnog stanja.
Istraživači su uglavnom tražili prisustvo amiloidnih plakova, koji su jedan od dva obeležja Alchajmerove bolesti. Ovi toksični amiloidni plakovi se formiraju kada se delovi proteina, koji se nazivaju beta-amiloid, skupljaju.
Hipoteza je da su ovi nagomilani amiloidni plakovi glavni osumnjičeni za oštećenje i ubijanje moždanih ćelija (neurona), što dovodi do Alchajmerove bolesti.
Smatra se da je akumulacija beta-amiloida istaknuti prethodnik Alchajmerove bolesti, jer ljudi mogu povećati nivo amiloida godinama pre nego što počnu problemi sa pamćenjem.
Rezultati PET skeniranja pokazali su da su učesnici čija je majka imala istoriju oštećenja pamćenja (bez obzira na godine kada su njeni problemi sa pamćenjem počeli) imali viši nivo beta-amiloida.
Učesnici čiji su očevi imali rani gubitak pamćenja (koji se dogodio pre 65. godine) takođe su imali viši nivo beta-amiloida.
Za poređenje, učesnici koji su imali samo očevu istoriju oštećenja pamćenja sa kasnim početkom (koja se dešavala nakon 65 godina) i oni koji nisu imali porodičnu istoriju gubitka pamćenja, imali su normalne nivoe beta-amiloida.
Razlog za ovu vezu nije u potpunosti shvaćen
Jedna sugestija istraživača je disfunkcija mitohondrija. Mitohondrije su strukture koje obezbeđuju energiju unutar naših ćelija. One se nasleđuju samo sa majčine strane.
Mitohondrije poseduju sopstvenu DNK, koja može uključivati mutacije koje uzrokuju njihov kvar. Prethodna istraživanja su već pokazala da je disfunkcija mitohondrija povezana sa Alchajmerovom bolešću.
Mozak je organ gladan energije, koji uzima oko 20 odsto telesne energije. Stoga nije iznenađujuće da disfunkcija mitohondrija može dovesti do kognitivnog oštećenja - i potencijalno Alchajmerove bolesti.
Mnogi faktori rizika na koje se mođe uticati– kao što su dijabetes, visok krvni pritisak, kardiovaskularne bolesti i loša ishrana – takođe su poznati kao veliki doprinosi razvoju bolesti.
Prenela: O.M.
(izvor: Sciene Alert/Zdravlje.Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
