Mnogi ljudi boluju od hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP), a da to i ne znaju, jer svoje simptome pripisuju starenju ili pak pušenju. U svetu ovu bolest ima oko 65 miliona ljudi, a svake godine umre skoro tri miliona.
U Srbiji trenutno ima oko 600.000 pacijenata, dok je kod svakog desetog bolest u terminalnoj fazi. Ovo progresivno i potencijalno fatalno obolenje je u stalnom porastu, prvenstveno zbog velikog broja pušača, ali i sve veće aerozagađenosti. HOBP je peti najčešći uzrok smrti u našoj zemlji.
Šta karakteriše ovo oboljenje?
Hroničnu opstruktivnu (opstrukcija - suženje) bolest pluća karakteriše ograničeni, smanjenji protok vazduha u disajnim putevima udružen sa zapaljenjskom reakcijom pluća na štetne čestice ili gasove. Zapravo, kod bolesnika sa HOBP manji su otvori disajnih puteva. U njih ulazi manje vazduha zato što su zidovi disajnih puteva zadebljali i otečeni, sami putevi su stisnuti pod uticajem malih mišića koji ih okružuju i u njima se stvara sluz koju osoba iskašljava.
Faktori rizika
Od HOBP obolevaju najčešće pušači ili bivši pušači (80-90 odsto), a među ostalim faktorima rizika su zagađenost vazduha, izloženost štetnim česticama i gasovima u radnoj sredini i genetska sklonost. Većina bolesnika ima preko 40 godina, ali mogu oboleti i mlađi ljudi.
Pacijenti sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća se žale na:
- kašalj
- iskašljavanje
- otežano dišu i guše se
- ostaju bez daha prilikom fizičkog napora
- potrebno im je duže vreme da se oporave nakon prehlade, gripa ili bakterijske infekcije
Sa napredovanjem bolesti, tegobe postaju sve izraženije
Ako se bolest ne leči, može doći do trajnog smanjivanja koncentracije kiseonika u krvi, pa je u krajnjem stadijumu bolesti pacijentima neophodan kiseonik u terapiji.
– Ako pacijent kašlje i iskašljava tri meseca godišnje u toku poslednje dve godine, sumnja se da boluje od ove bolesti. Pomenute tegobe najčešće prati više ili manje izražen osećaj nedostatka vazduha, koji s vremenom može da se pogorša do tog stepena da oboleli ne može da obavlja ni osnovne životne aktivnosti – objašnjava prim. dr sc. med. Tatjana Radosavljević, pneumoftiziolog.
Inače, najvažniji lekovi koji su u upotrebi su bronhodilatatori, inhalacioni kortikosteroidi, sekretolitici, po potrebi antibiotici. Pumpice za inhalaciju su najkorisniji vid terapije, jer se lek aplicira direktno na oboleli organ, potrebne su male doze, a neželjeni efekati su zanemarljivi.
Ako kašljete, iskašljavate, gušite se i stalno ste umorni, odmah se javite lekaru, koji će vas uputiti na spirometriju i otkriti da li imate HOBP
Posetite lekara ako primetite…
- konstantno kašljanje koje se često naziva "pušački kašalj"
- gubitak daha tokom aktivnosti u kojima ste ranije učestvovali bez napora
- preterano lučenje sekreta
- osećaj teškog disanja, pritisak u grudima i nemogućnost dubokog udisanja
- zvuk "sviranja" koji nastaje zbog pokretanja sekreta
Pripremila: Nataša Lazović
NE PROPUSTITE
