Postoji više načina za koje se smatra da su mogući za dalje širenje infekcije:
Pljuvačka
Pljuvačka inficiranog pacijenta sadrži heliko bakteriju te je on putem poljupca ili oralnog seksa može preneti drugoj, zdravoj osobi. Putem usne duplje bakterija ulazi u organizam i u njoj se takođe dugo zadržava i opstaje.
90 % zaraženih osoba prenosi infekciju dalje upravo putem pljuvačke
Zagađena hrana
Hrana predstavlja put prenosa infekcije ukoliko se ne upotrebljava ili ne čuva na pravilan način. Tu se između ostalog misli na nedovoljno termički obrađenu hranu, neadekvatno odlaganje i neoprano sveže voće i povrće.
Nekoliko studija je utvrdilo transmisiju heliko bakterije upravo putem kontakta sa zaraženim namirnicama i njihovim konzumiranjem. Najviše je analizirano mleko da bi se otkrio uzrok čestih slučajeva zaraze u detinjstvu, a zatim i meso i povrće.
Zagađena voda
Zagađena voda je jedan od spoljnih faktora koji u mnogim slučajevima utiče na prenos heliko bakterije. Naime, mikroorganizam je putem epidemioloških studija detektovan u neproverenim izvorima vode koju ljudi koriste za konzumiranje i ličnu higijenu.
Brojna istraživanja dokazala su povezanost HP infekcije sa gastritisom, čirom na dvanaestopalačnom crevu, čirom na želucu i karcinomom želuca.
Odsustvo lične higijene
Ovo se takođe smatra razlogom zbog kojeg se javlja infekcija heliko bakterijom. Primera ima zaista mnogo – kontakt prljavim rukama sa ustima, neredovno pranje zaprljanih ruku, korišćenje nepouzdanih izvora vode za kupanje… Nehigijenski uslovi za život generalno drastično uvećavaju verovatnoću da će doći do zaraze. U siromašnim državama i zemljama u razvoju se često dešava da je higijena kod stanovnika na niskom nivou i zbog toga se stvaraju uslovi za širenje zaraze.
Ovu infekciju ima više od polovine stanovništva na planeti
U zemljama u razvoju i ruralnim oblastima oko 80% stanovništva ima helikobakteriju (npr. zemlje u Africi). U razvijenim zemljama i urbanim oblastima helikobakteriju ima oko 40% stanovništva (kao što je u Evropi i Americi). Različita zastupljenost heliko bakterije u različitim populacijama je posledica različitih socio-ekonomskih i higijenskih uslova.
Često izostaju simptomi infekcije
Više od 80% ljudi koji imaju heliko bakteriju nemaju simptome. Kod ljudi koji imaju simptome, oni su isti kao i kod čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu - bol i osećaj nelagode u želucu (predeo gornjeg stomaka), nadutost, neprijatan zadah, osećaj punoće u stomaku čak i posle veoma male količine unete hrane, nedostatak apetita, mučnina, vrtoglavica, slabost, crno i tamno obojena stolica.
Samo 20 % ljudi zaraženih ovom bakterijom ima simptome koji uključuju tupe ili pekuće bolove u stomaku, neplanirani gubitak težine, krvavu stolicu i povraćanje.
Dijagnoza se postavlja na 3 načina:
- Gastroskopija – Iako invazivan, ovo je najpouzdaniji način utvrđivanja prisustva heliko bakterije. Sonda se spušta u želudac, odakle se uzima uzorak sluzokože i testira.
- Izdisajni urea test – Neinvazivna metoda. Pacijentu se daje urea, a nakon nekog vremena prisustvo bakterije se utvrđuje u izdahnutom vazduhu.
- Laboratorijska analiza stolice i krvi
Kako se leči ova infekcija?
Kad se potvrdi njeno prisustvo, obično se leči pomoću dva antibiotika i inhibitorom protonske pumpe – IPP (to su lekovi koji sprečavaju proizvodnju hlorovodonične kiseline u želucu).
Pripremila: Violeta Nedeljković
NE PROPUSTITE
Bonus video:
