Možete da dobijete astmu i kao odrasla osoba: Doktorka otkriva najčeće simptome
To što ste odavno proslavili punoletstvo ne štiti vas od mogućnosti da se razbolite od astme. Iako se simptomi najčešće razvijaju pre pete godine, oni se mogu pojaviti i u bilo kom drugom životnom dobu.
Astmu kod odraslih osoba najčešće uzrokuju reakcije na jednu ili više hemikalija, kao što su one kojima ste možda izloženi na radnom mestu (oko 15% slučajeva astme na neki način u vezi su s radnim mestom). Hormoni, genetika i drugi aspekti vašeg okruženja takođe mogu igrati veliku ulogu.
- Simptomi astme se mogu ispoljiti u različitim životnim dobima i okolnostima. Osobe kod kojih se simptomi astme jave u najranijem detinjstvu imaju naslednu predispozicija za nastanak bronhijalne astme, ili su često izloženi infekcijama. Takođe, neke osobe mogu ispoljiti astmatične napade na napor ili pak na uzimanje aspirinskih preparata - kaže prim. dr Tatjana Radosavljević, pneumoftiziolog.
Astma je hronično oboljenje, u čijoj osnovi se nalazi jedna vrsta zapaljenjskog procesa. Ispoljava se kroz ponavljanje epizoda šištanja, gušenja, sviranja u grudima i kašlja.
- Ove epizode se posebno javljaju tokom jutra ili noći ili pri povećanom naporu. Simptomi se mogu smirivati spontano ili uz upotrebu adekvatnih lekova - navodi doktorka Radosavljević i objašnjava kako se postavlja dijagnoza astme:
- Učestale epizode kašlja, gušenja i sviranja u grudima najčešće ukazuju na postojanje bronhijalne astme.Prilikom razgovora sa pacijentom se posebna pažnja obraća na to kada je bolest počela, da li su neki od simptoma prisutni još od detinjstva, da li postoji alergija i ima li obolelih od astme u porodici. Posle toga se pristupa pregledu slušalicama, pravi se snimak pluća i vrši se spirometrijsko ispitivanje kako bi se definisao stepen suženja disajnih puteva. U slučaju lakšeg oblika bolesti moguće je raditi i alergološke probe. Kod težih slučajeva sa izrazitim gušenjem, pacijentima pomažemo da urade sve neophodne analize i testiranja kako bi se procenilo da li je neophodno lečenje u bolnici. Kada postoji visok stepen sumnje na postojanje bronhijalne astme, a svi ostali nalazi su normalni, rade se posebni testovi odnosno merenje vršnog protoka i test bronhodilatatorima.
Tipovi astme su:
* alergijska astma
* nealergijaska astma (u čijoj osnovi može da bude infekcija)
* aspirinska astma
* astma na napor
* profesionalna astma
Kontrolisana astma za pacijente znači normalan život, što podrazumeva odsustvo simptoma bolesti, dnevnih i noćnih, odsustvo pogoršanja i ograničenja u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Iako je postizanje ovog cilja dostupno za više od 90 % pacijenata, u praksi stvari stoje potpuno drugačije, jer više od polovine pacijenata ima loše kontrolisanu bolest.
Astma je bolest koja se ne može izlečiti, ali redovnim lečenjem oboleli mogu voditi normalan život. Bitno je da shvatite da se mora lečiti i onda kada simptomi nisu prisutni.
Violeta Nedeljković
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Odlična je i za osobe sa dijabetesom: Nutricionista otkriva kako da pripremite čia jogurt sa komadićima bundeve