Danas je Svetski dan cerebralne paralize: Šta je važno da znate o ovoj bolesti?

Dan osoba sa cerebralnom paralizom se obeležava u okviru Nedelje solidarnosti sa osobama sa cerebralnom i dečijom paralizom, a Savez za cerebralnu i dečiji paralizu Srbije vas poziva da im se pridružite 7. oktobra u 12 časova na Trgu republike u Beogradu. Iskoristimo ovaj dan da se ujedinimo u promociji inkluzivnog društva i jednakih mogućnosti za sve, poručuju iz saveza.

Cerebralna paraliza (Paralysis cerebralis infantium, lat.) je skup najraznovrsnijih fizičkih, čulnih i mentalnih oštećenja koja nastaju kao posledica povrede mozga u najčešće u ranom detinjstvu.

Tokom rehabilitacije, dugotrajnog procesa čiji se ishod ne može unapred predvideti, neka od ovih oštećenja mogu se sanirati, ili se njihove posledice mogu delimično ublažiti.

Uzrok ovih poremećaja je povreda mozga nastala pre porođaja, tokom porođaja ili tokom prvih godina detetovog života, koja utiče na detetovu sposobnost kretanja, držanja tela i ravnoteže, pri čemu se u zavisnosti od položaja i ozbiljnosti povrede mozga kod deteta, pored teškoća u kretanju, mogu javitii mnogi drugi problemi - teškoće u razvoju, epileptični napadi, teškoće u govoru, teškoće u učenju, oštećenje sluha ili vida.

U zavisnosti od vremena u kom oštećenje mozga nastalo, uzroci cerebralne paralize se dele na:

• Prenatalne - od začeća do rođenja
  Uzroci: Familijarne forme cerebralne paralize; definisani prenatalni sindromi; hromozomske abnormalnosti; dokazane kongenitalne infekcije (toksoplazmoza, rubeola, citomegalovirus, herpes); cerebralne anomalije (uključujući primarnu mikrocefaliju i fetalni hidrocefalus); manjak kiseonika; alkohol ili lekovi upotrebljavani za vreme trudnoće.
  Perinatalne - kratko vreme iza porođaja i jedna nedelja posle porođaja
  Uzroci: Moždano krvarenje u unutrašnje prostore mozga i/ili u moždano tkivo; oštećenje moždanog tkiva uzrokovana manjkom kiseonika ili problemima s protokom krvi; potvrđeni edem mozga ili evidentnost neonatalnog šoka (npr. potreba za oživljavanjem); niski Apgar ili niski pH; neonatalni meningitis; neonatalne konvulzije; teška žutica.
  Postnatalne - posle prve nedelje nakon porođaja
  Uzroci: Trauma mozga; infekcije; vaskularni problemi; neoplazme; manjak kiseonika.

Uspeh rehabilitacije osoba sa cerebralnom paralizom je utoliko veći ukoliko se sa njom počne ranije. Veliki broj osoba sa invaliditetom sa posledicama cerebralne paralize koristi invalidska kolica i druga ortopedska pomagala.

Cerebralno paralizovane osobe čine više od 95 odsto članova Saveza za cerebralnu i dečiju paralizu.

Šta je dečija paraliza?

Dečija paraliza (lat. poliomyelitis) je zarazna bolest koja se prenosi oralno-fekalnim putem, najčešće, pogađajući decu uzrasta između treće i osme godine, dok se kod odrasliih osoba javlja znatno ređe, ali ostavlja teže posledice. Mada virus poliomijelitisa (koji izaziva dečju paralizu) u 90-95 odsto slučajeva ne izaziva nikakve siptome, ukoliko prodre u nervni sistem (kada nastaje tzv. aseptični menigintis) može dovesti do uništavanja motornih neurona, mišićne slabosti i paralize.

Zahvaljujući blagovremenoj vakcinaciji koja predstavlja najbolji način prevencije, danas se u svetu značajno smanjio broj osoba obolelih od dečje paralize. Od 2006, slučajevi poliomijelitisa (dečje paralize) su zabeleženi u samo četiri zemlje: Nigeriji, Indiji, Pakistanu i Avganistanu.

Pripremila: N.L.

Izvor: Cerebralnaparaliza.rs/Zdravlje.kurir.rs