Sve o beningnim tumorima pluća: Sporo rastu, ne šire se u okolna tkiva i najčešće nemaju simptome, jedan liči na kokicu, a drugi mora odmah da se operiše

- Mogu nastati iz svih ćelija koje su inače prisutne u tkivu pluća. Čine manje od 5 % svih primarnih tumora pluća.

Uzrok je nekada i HPV infekcija

Prof. dr Marić ističe da je kod većine benignih neoplazmi pluća uzrok nastanka je nepoznat.

- Sumnja se da ulogu mogu imati genetski faktori, faktori okruženja, kao i nespecifične inflamacije, infekcije i urođene malformacije. U nekim slučajevima papilomi pluća mogu biti povezani sa infekcijom Humanim Papiloma Virusom. Benigni tumori pluća su nešto zastupljeniji kod osoba muškog pola, sa najvećom incidencom među populacijom starosti između 50 i 70 godina.

Najčešće se otkrivaju slučajno

Najčešće su asimptomatski i pronalaze se akcidentalno na rutinskim radiografijama grudnog koša.

- Ukoliko se klinički prezentuju, onda je to obično u vidu simptoma kao što su kašalj, hemoptizije (iskašljavanje krvi ), stezanje u grudima i ponavljane respiratorne infekcije, upale pluća zbog reakcije zdravog plućnog tkiva na patološko.

Jasno su ograničeni, malih dimenzija i sporo rastu

Na radiografiji grudnog koša, za tumore benigne prirode je karakteristično to da su jasno ograničeni, glatkih kontura i malih dimenzija.

- Na osnovu pomenutog radiološkog nalaza može se postaviti pretpostavka da se radi o promeni benignog karaktera i indikovati dalje praćenje. Za tumore benigne etiologije je specifično da sporo rastu, za razliku od malignih kod kojih je deoba ćelija znatno izraženija i progresija u veličini se brže zapaža.

Praćenje ili operativno lečenje?

Naš sagovornik objašnjava da se i kod pacijenata i lekara javlja dilema u kom vremenskom intervalu ih pratiti i na koji način.

- Ni ponavljani multislajsni skener nije najbolje rešenje ukoliko mora često da se ponavlja zbog izloženosti pacijenta većoj dozi zračenja. Zato ako je promena istih dimenzija i na klasičnom rtg snimku, a postoje znaci koji ukazuju na njenu benignu prirodu, i kontrola na taj način može biti dovoljna, uz naravno posmatranje pacijenta i procenu njegovog stanja i eventualnih simptoma respiratorne prirode. U svakom slučaju najbolje je da se ta procena ostavi lekaru specijalisti pulmologije ili grudne hirurgije. Možemo razmatrati u ovim situacijama i preferencu pacijenta jer neki ne žele da nose tkivo koje ne treba da se nalazi anatomski na mestu gde ne pripada i budu motivisani da se podvrgnu operativnom zahvatu koji bi imao dijagnostički i terapijski karakter. To podrazumeva uklanjanje promene u celosti minimalno invazivnim grudnohirurškim postupkom (VATS) i potom Ph potvrdu - navodi prof. dr Marić. 

Definitivna dijagnoza vrste tumora se postavlja patohistološkim pregledom isečka tumorskog tkiva.

- Pomenuti isečak (bioptat) se može pribaviti perkutanom iglenom biopsijom pod kontrolom CT-a ili ultrazvuka-a kada su u pitanju tumori periferne lokalizacije ili bronhoskopski - transbronhijalnom biopsijom (EBUS ili Rtg-om vođenom), a za endobronhijalne tumore metoda izbora je - bronhobiopsija. U situacijama kada se na manje invazivan način nije uspelo doći do adekvatnog uzorka tkiva za postavljanje patohistološke dijagnoze, a kada su u pitanju periferno lokalizovani tumori, do dijagnoze se može doći VATS atipičnim reseciranjem dela parenhima sa tumorskom promenom, koja ujedno ima i dijagnostički, ali i terapijski karakter.

S obzirom na već pomenuti spor rast koji ih karakteriše, ovaj tip tumora najčešće ne zahteva operativno lečenje već se, po uspostavljanju definitivne PH verifikacje, savetuje dalje praćenje.

- Ukoliko tumor svojom lokalizacijom ili kompresivnim efektom dovodi do pojave simptoma, indikovano je njegovo hirurško uklanjanje.

Najčešći je tumor koji izgledom podseća na kokicu - „popcorn like calcification"

Prema rečima našeg sagovornika najzastupljeniji benigni tumor pluća je plućni hamartom.

- Hamartom pluća predstavlja benignu promenu sačinjenu pretežno iz hrskavičavog tkiva sa varijabilnim udelom drugih mezenhimalnih komponenti uključujući masno, vezivno, mišićno i koštano tkivo. Čine 4-7% svih solitarnih nodularnih plućnih promena.

Obično su asimptomatski, ali se mogu prezentovati i gore navedenim simptomima.

- Najčešće su lokalizovani periferno, ali retko mogu biti centralne ili endobronhijalne lokalizacije. Karakteristična radiografska prezentacija hamartoma jeste solitarni, jasno ograničeni, glatki ili blago lobulirani, periferno lokalizovani čvor veličine do 3 cm sa izgledom koji podsećna na kokicu („popcorn like calcification"). Kada je centralno lokalizovan ili pokazuje rast na kontrolnim snimcima ili svojim rastom ima kompresivni efekat na okolne strukture preporučuje se njegovo hirurško lečenje. Vrlo važan klinički entitet su timomi, tumori prednjeg gornjeg medijastinuma (anatomski prostor iza grudne kosti ) koji se bez obzira na benignu prirodu obavezno moraju hirurški lečiti naročito kod neurološke bolesti koja se karakteriše generalizovanom slabošću mišića (mijastenija gravis).

Violeta Nedeljković

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.