Herpes može uticati i na vaš mozak: Evo na šta ukazuje nova studija
Već je poznato da herpes simplex virus tipa 1 (HSV-1), koji uzrokuje herpes, može inficirati mozak i centralni nervni sistem. Nova studija sada donosi dodatna saznanja o tome kako se ovaj virus širi i napada ove delove tela.
Studiju, koju su vodili istraživači sa Univerziteta u Koloradu i Univerziteta u Burgonji u Francuskoj, sprovela je detaljnu analizu efekata herpesa sipleks (HSV-1) virusa na mozgove miševa, mapirajući pogođene delove mozga i procenjujući potencijalne posledice tih infekcija.
Herpes može ući u centralni nervni sistem na dva načina – putem trigeminalnog nerva ili olfaktornog nerva. Međutim, još uvek nije potpuno jasno kako se infekcija dalje širi unutar mozga.
- Ovaj uobičajeni virus sada se povezuje sa neurodegenerativnim bolestima poput Alchajmerove, ali još nije utvrđen jasan način na koji ulazi u centralni nervni sistem - kaže neurolog Kristi Nimajer sa Univerziteta u Koloradu.
Razumevanje kako HSV-1 ulazi u mozak i koji su delovi mozga najosetljiviji na ovu infekciju ključno je za razumevanje mehanizama koji pokreću bolesti poput Alchajmerove.
S druge strane, neka područja mozga, poput hipokampusa (koji je važan za pamćenje i navigaciju, često povezano sa Alzheimerovom bolešću) i korteksa (koji je zadužen za pamćenje i pažnju), ostala su netaknuta prisustvom HSV-1.
Herpes može uticati na funkcionisanje mozga
Istraživači su takođe proučavali aktivnost mikroglije, imunoloških ćelija koje se nalaze u centralnom nervnom sistemu.
Otkrili su da su ove ćelije bile aktivirane i izazivale upalu u mozgu miša kada su bile u kontaktu sa HSV-1.
U nekim delovima mozga, mikroglija je ostala aktivna čak i nakon što je virus nestao, što ukazuje na postojanje hronične upale.
Iako u ovom istraživanju nije došlo do razvoja ozbiljnog stanja poput encefalitisa (upale mozga), koji može biti opasan po život, rezultati sugerišu da HSV-1 može izazvati oštećenje i uticati na funkcionisanje mozga.
„Iako prisustvo HSV-1 ne izaziva potpuni encefalitis, ono može uticati na funkciju pogođenih delova mozga“, kaže Nimajer.
Studija predstavlja važan korak napred, a buduća istraživanja mogu se osloniti na ove nalaze.
Jedna od mogućih pretpostavki je da upala izazvana HSV-1 i aktivacija mikroglije mogu biti deo razloga zašto se Alchajmerova bolest razvija ili zašto se njeno stanje pogoršava u nekim ljudima.
Ovo otkriće je posebno značajno jer pokazuje gde se preklapaju regioni mozga pogođeni i HSV-1 i Alzheimerovom bolešću.
- Uporna upala u ćelijama može izazvati hroničnu upalu, koja je poznata kao okidač za mnoge neurološke i neurodegenerativne bolesti - objašnjava Nimajer.
- Ovo istraživanje pruža važne uvide u to kako virusi utiču na zdravlje mozga, kao i na razvoj neuroloških bolesti - zaključuje ona.
Prenela: N.R.
Izvor: Sciencealert.com/Zdravlje.Kurir.rs
Neurohirurg iza koga stoji više od 4.000 operacija: Mozak je najveća misterija, teško je predvideti kada ćemo ga potpuno razumeti