Endometrioza na mozgu: Kako da prepoznate simptome i koje su opcije lečenja?

Endometrioza je često, hronično stanje praćeno bolom u kojem tkivo slično sluzokoži materice raste van nje, najčešće na jajnicima i jajovodima. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, endometrioza pogađa oko 190 miliona žena u reproduktivnom periodu. Kod nas ta statistika ne postoji i zbog toga se taj problem ne smatra ozbiljnim, pa žene i po 20 godina čekaju na dijagnozu.

Kada se nađe na mozgu, dovodi do stanja poznatog kao cerebralna endometrioza, što može da izazove sledeće posledice:

Hronični bol i pojačana osetljivot

Endometrioza je povezana sa hroničnim bolom, koji može da promeni način na koji mozak obrađuje signale bola. To može da dovede do pojačane osetljivosti na bilo koju vrstu bola, poznate kao centralna senzibilizacija, gde se čak i normalni stimulusi doživljavaju kao bolni.

Upala

Ovo stanje podiže nivo upalnih citokina (proteina koji regulišu upalne procese) i drugih markera, što može da utiče na rad mozga. Prisustvo upale u organizmu može da promeni način na koji mozak funkcioniše.

Hormonalni uticaj

Endometrioza često podrazumeva hormonski disbalans, naročito u vezi sa estrogenom. Ovaj hormon ima ključnu ulogu u funkcionisanju mozga i utiče na raspoloženje, prikupljanje podataka i emocionalno stanje. Fluktuacije nivoa hormona mogu da izazovu promene raspoloženja, anksioznost i depresiju.

Anksioznost i depresija

Hronični bol i stres koji prate ovu bolest mogu da imaju ozbiljan uticaj na mentalno zdravlje i doprinesu razvoju anksioznosti i depresije. Studija iz 2018. godine, objavljena u časopisu Biology of Reproduction, pokazala je da endometrioza može da izazove ove mentalne poremećaje.

Simptomi endometrioze na mozgu

Neki od simptoma mogu da uključuju sledeće: 

• Glavobolje: Jaki, česti bolovi, koji se pogoršavaju tokom menstruacije
  Epileptični napadi: Ako se tkivo nalazi u delovima mozga koji kontrolišu električnu aktivnost, mogu se javiti žarišni ili generalizovani napadi
  Nedostatak snage i senzacija: Slabost u određenim delovima tela, promenjena senzacija i poteškoće u govoru zavisno od pogođenog dela mozga
  Kognitivne promene: Teškoće sa pamćenjem i koncentracijom
  Emocionalne promene: Povećana anksioznost, depresija i česte promene raspoloženja

Uzroci promena

Nije potpuno jasno šta uzrokuje endometriozu u mozgu, ali je moguće da je povezana s genetikom, hormonskim disbalansom ili mogućnošću da se ćelije slične endometrijumu putem krvi ili limfe prenesu do mozga.

Dijagnoza

Dijagnostikovanje je veliki problem zbog retkosti ovog stanja i sličnosti sa drugim neurološkim poremećajima. Uključuje medicinsku anamnezu, neurološki pregled i snimanje mozga magnetnom rezonancom (MRI), koja može da pomogne u identifikaciji promene tkiva.

Načini lečenja 

Kod lečenja ovog stanja, fokus je na ublažavanju simptoma i poboljšanju kvaliteta života pacijenta. Ove opcije uključuju sledeće: 

• Hormonska terapija: Terapije zasnovane na hormonima, poput agonista GnRH (hormona koji oslobađa gonadotropin), mogu da pomognu u smanjenju rasta endometrijalnog tkiva
• Hirurški zahvat: Ako se tkivo slično endometrijumu na mozgu može locirati i uzrokuje ozbiljne simptome, operacija  uklanjanjanja tog tkiva može da bude opcija
• Kontrola bola: Lekovi, uključujući nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAIL), a ponekad i antidepresivi ili antikonvulzivi, mogu da pomognu u ublažavanju bola i neuroloških simptoma
• Lekovi protiv epilepsije: Ako pacijent ima epileptične napade, antiepileptici će verovatno biti neophodni za kontrolu simptoma
• Prateće terapije: Kognitivno-bihevioralna terapija, promene u ishrani i fizikalna terapija mogu da budu podrška u ublažavanju bola i poboljšanju opšteg stanja

Pripremila: N.L.

Izvor: Healthshots.com/zdravlje.kurir.rs