Slušaj vest

- Bledilo se javlja zbog smanjene cirkulacije, modrilo potom nastaje zbog nedostatka kiseonika, a crvenilo se javlja nakon ponovnog uspostavljanja cirkulacije. Kod teških oblika Rejnoovog sindroma nekada može doći do gangrene vrhova prstiju (izumiranja tkiva) - objašnjava doc. dr Ivica Jeremić, specijalista interne medicine, reumatolog.

Rejnoov sindrom, navodi, može biti bolest sama za sebe kada se najčešće naziva Rejnoov sindrom.

- Međutim, često se javlja kao simptom različitih autoimunskih bolesti, najčešće sistemske skleroze i sistemskog eritemskog lupusa i tada se naziva Rejnoov fenomen.

Žene su ugroženije

Procenjuje se da dva do pet odsto ljudi ima Rejnoov sindrom, a devet od deset obolelih su žene. Većina njih prvi napad ima pre 40. godine.

Koji su tipični simptomi?

Nakon izlaganja hladnoći dolazi do pojave bledila, modrila i crvenila prstiju.

- Promene mogu da se jave na skoro svim prstima, ili pak mogu da se jave na jednom ili dva prsta. Vrlo retko se promene javljaju i na palcu. Nekada može da dodje i do pojave simptoma spontano odnosno bez izlaganja hladnoći. Promene su često praćenje izrazitim osećajem hladnoće šaka, nekada i jakim bolom. Kod pacijenata sa teškim oblicima bolesti na vrhovima prstiju se javljaju ranice, a vrlo retko može doći i do izumiranja tkiva vrhova prstiju.

Kada se obratiti lekaru?

Lekaru se treba obratiti uvek kad postoje simptomi karakteristični za Rejnoov sindrom jer se uvek mora isključiti razvoj sistemske autoimunske bolesti.

- Nakon obavljenog pregleda, kod većine pacijenata je neophodno uraditi kapilaroskopiju (pregled kapilara pod mikroskopom) i imunološke analize.

Rejnoov sindrom prvi put je opisao francuski lekar Maurice Raynaud (otuda i naziv bolesti) još 1862. godine. 

zenske-sake-shutterstock-198043982.jpg
Shutterstock Promene mogu da se jave na skoro svim prstima, ili pak mogu da se jave na jednom ili dva prsta. Vrlo retko se promene javljaju na palcu.

Lečenje Rejnoovog sindroma

Kao prvi korak se uvek savetuje odgovarajuće utopljavanje.

- Za lečenje se najčešće koriste lekovi koji šire krvne sudove (vazodilatatori). Većina ovih lekova smanjuje krvni pritisak i uzrokuje glavobolju što utiče da ih većina bolesnika relativno teško podnosi. Lokalno se može koristiti nitroglicerin u obliku masti, ali i ovako primenjen često izaziva glavobolju.

Napadi mogu trajati od nekoliko minuta do sat vremena, a da bi se krvotok vratio potrebno je dobro zagrejati prste. Osim niske temperature, dnevne aktivnosti poput vađenja hrane iz zamrzivača, korišćenja klima uređaja ili čak stresa mogu izazvati simptome.

Botoks za lečenje Rejnoovog sindroma, prva linija odbrane

Primena botulinum toksina za lečenje Rejnoovog sindroma se zasniva na svojstvu botoksa da širi krvne sudove.

- Botoks se primenjuje u predelu šake i dovodi do dugoročnog širenja krvni sudova što popravlja simptome ishemije, smanjuje intenzitet Rejnoovog sindroma i dovodi do zaceljivanja ulceracija koje su nastale na terenu ishemije. Efikasnost botoksa u lečenju Rejnoovog sindroma potvrđena je u nekoliko studija i danas je njegova primena prva linija terapije u lečenju Rejnoovog sindroma u većini svetskih centara.

Pripremila: Violeta Nedeljković