Slušaj vest

Bez obzira na doba dana, svaka povišena vrednost krvnog pritiska opasna je na svoj način. Što je viši, to se češće javljaju moždani ili srčani udari i prerana smrt. Uobičajeno, krvni pritisak značajno opada kasno naveče, a zatim posebno tokom spavanja. Vrednosti krvnog pritiska noću opadnu ispod 120/70 mmHg, ali kod nekih pritisak noću naglo poraste, što je posebno opasno.

Gojaznost i alkohol kao okidači

Osobe koje noću imaju ponavljajuće skokove krvnog pritiska često pate i od opstruktivne apneje u snu. U tom slučaju, posebno kod pacijenata s prekomernom telesnom težinom i kod starijih osoba, a naročito nakon konzumiranja alkohola, dolazi do sužavanja ili čak privremenog zatvaranja disajnih puteva u ležećem položaju sa zastojem disanja. Usled toga opada zasićenost kiseonikom, što dovodi do jake aktivacije simpatičkog nervnog sistema - sa brzim pulsom, naglim porastom krvnog pritiska, a zatim i buđenjem.

slip-anpea-shutterstock-1981472210.jpg
Osobe koje noću imaju ponavljajuće skokove krvnog pritiska često pate i od opstruktivne apneje u snu. Foto: Shutterstock

Izostanak očekivanog pada vrednosti pritiska tokom
noći sreće se kod oko trećine nelečenih pacijenata sa arterijskom hipertenzijom. U nešto većem procentu ovaj šablon je prisutan kod lečenih pacijenata - kod blizu 40 %, najčešće kod starijih, žena i gojaznih pacijenata. 

Još neka stanja mogu biti povezana sa pojavom noćne hipertenzije:

* svakodnevna hipertenzija 
* nokturija (potreba za mokrenjem više puta u toku noći)
* sedentarni način života i manjak fizičke aktivnosti
* nedostatak adekvatnog sna
* dijabetes
* oboljenje bubrega
* visok unos soli
* stres

Holter, zlatni standard u dijagnostici

Za tačnu dijagnozu noćne hipertenzije neophodno je praćenje pacijenta tokom noći pomoću merača krvnog pritiska, odnosno holtera koji se nosi 24 sata dnevno.

Isprekidan san, umor, pospanost

Ovaj porast krvnog pritiska često dovodi do moždanog i srčanog udara. Na povišen noćni krvni pritisak obično ukazuje to što osobe slabo spavaju, bude se nekoliko puta tokom noći i ujutro nisu odmorni, a danju su pospani i imaju potrebu za dremanjem.

Pored određenih lekova, preporučuju se promene načina života, kao što je smanjenje unosa natrijuma. U cilju prevencije visokog krvnog pritiska, uključujući i noćnu hipertenziju, stručnjaci preporučuju zdraviju ishranu.

Ovo uključuje ishranu koja je bogata magnezijumom, proteinima, vlaknima, kalcijumom i kalijumom. Podstiče se fizička aktivnost, kvalitetan san i izbegavanje konzumiranja alkohola i odvikavanja od pušenja.

Prenela: Violeta Nedeljković

Izvor: Zivim.jutarnji.hr/Zdravlje.Kurir.rs