Kako kosti zarastaju? Ortoped upozorava: "6 do 8 nedelja je optimum, ali puna čvrtstoća vraća se tek za nekoliko meseci ili godina"

Neposredno nakon preloma, dolazi do prekida krvnih sudova, što izaziva krvarenje. Trombociti iz krvi stvaraju krvni ugrušak koji zaustavlja krvarenje i obezbeđuje osnovu za početak zarastanja.

Oko ugruška se aktivira inflamatorni odgovor. Bele krvne ćelije (neutrofili i makrofagi) stižu na mesto preloma kako bi očistile mrtvo tkivo, bakterije i ostatke. U tom procesu oslobađaju se faktori rasta, poput faktora rasta trombocita (PDGF) i transformišućeg faktora rasta-beta (TGF-β), koji stimulišu zarastanje i privlače druge ćelije važne za reparaciju kosti.

U roku od nekoliko dana, specijalizovane ćelije poput fibroblasta i hondroblasta počinju da formiraju mekani kalus od kolagena i hrskavice oko preloma, što stabilizuje mesto preloma.

Druga faza zarastanja kostiju - formiranje mekog kalusa (1-3 nedelje)

Kada se faza upale smiri, mekani kalus postaje sve čvršći. Hrskavica se postavlja oko mesta preloma, povezujući polomljene krajeve kosti.

Ćelije koje su uključene su hondrociti (ćelije koje proizvode hrskavicu) i osteoblasti (ćelije koje formiraju kost) počinju da se razmnožavaju.

Strukturu kostiju čini mekani kalus, sastavljen prvenstveno od hrskavice, služi kao privremena veza, ali kost u ovoj fazi još uvek nije u potpunosti zarasla i ostaje lomljiva.

Treća faza zarastanja kostiju: formiranje tvrdog kalusa (4-6 nedelja)

Kako zarastanje napreduje, mekani kalus se postepeno zamenjuje tvrdim kalusom kroz proces poznat kao endohondralna osifikacija.

Osteoblasti počinju da stvaraju koštani matriks (uglavnom kolagen), koji se mineralizuje kalcijum-fosfatom, formirajući tvrdi kalus.
Ovaj kalus povezuje polomljene delove kosti i daje im čvrstoću.
Vremenom, hrskavica se zamenjuje tkanom kosti (vrsta kosti sa nepravilno raspoređenim kolagenim vlaknima), koja pruža veću otpornost.

Četvrta faza zarastanja kostiju: remodelovanje (meseci do godina)

U četvrtoj, završnoj fazi, tvrdi kalus se preobražava u zrelu, kompaktnu kost.

Osteoklasti (ćelije koje razgrađuju kost) uklanjaju tkanu kost iz kalusa, dok osteoblasti nastavljaju da formiraju novu kost, koja postaje organizovana u skladu sa originalnom strukturom.

Tokom nekoliko meseci do nekoliko godina, kost ponovo dobija svoj prvobitni oblik i čvrstoću. Višak kosti nastao tokom zarastanja se uklanja, a prelom postaje gotovo nevidljiv.

Faktori koji utiču na zarastanje kostijuPo

Postoje brojni faktori koji utiču na brzinu i kvalitet zarastanja kostiju, a neki od njih su:

Starost - Mladi organizmi brže zarastaju jer imaju veći regenerativni kapacitet.

Tip preloma - Jednostavni prelomi (čisti prelomi) zarastaju brže od komplikovanih (sa više fragmenata ili lošim poravnanjem).

Krvotok - Dobar protok krvi ubrzava zarastanje jer omogućava dostavljanje hranljivih materija i faktora rasta.

Imobilizacija - Pravilna imobilizacija preloma (gips, udlaga ili operacija) ključna je za uspešno zarastanje.

Ishrana - Unos vitamina i minerala, posebno kalcijuma, vitamina D i fosfora, od suštinskog je značaja za reparaciju kosti.

Zdravstveni problemi - Stanja poput dijabetesa, pušenja ili osteoporoze mogu usporiti zarastanje zbog loše cirkulacije, smanjene gustine kostiju ili oslabljenog imunog odgovora.

Šta treba da zapamtimo o zarastanju kostiju?

1. Faza hemostaze i upale: Formiranje krvnog ugruška i početak inflamatornog odgovora.

2. Formiranje mekog kalusa: Kolagen i hrskavica stvaraju privremeni most.

3. Formiranje tvrdog kalusa: Kost počinje da se formira i stabilizuje prelom.

4. Remodelovanje: Kost se preoblikuje i jača kako bi povratila svoju prvobitnu strukturu.

Prenela: Violeta Nedeljković

Izvor: Stetoskop.info/Zdravlje.Kurir.rs