4 mita o celijakiji: Sklonije su joj žene, a ishrana bez glutena nekada ne rešava problem u potpunosti

Mnogi ljudi pretpostavljaju da svako ko ima celijakiju muči bol u stomaku, nadimanje ili dijareja. Ali zapravo, mnoge odrasle osobe kojima je nedavno dijagnostifikovana nasledna netolerancija na gluten nemaju ove simptome.

Ne tipično. Dok se celijakija može razviti u bilo kom trenutku nakon prvog izlaganja bebe glutenu, obično se dijagnostikuje mnogo kasnije u životu. Prema Nacionalnom udruženju za celijakiju, prosečna starost osoba u trenutnu dijagnoze je između 46 i 56 godina.Oko 25 odsto ljudi dijagnostikuje se nakon 60 godina.

Celijakija je nešto češća kod žena i kod ljudi sa drugim autoimunim bolestima, uključujući dijabetes tipa 1, Hašimotov tiroiditis (česti uzrok niskog nivoa štitne žlezde) i dermatitis herpetiformis (retko stanje obeleženo osipom koji svrbi i stvara plikove).

- Ne znamo zašto neki ljudi postaju podložni celijakiji. Preovlađujuća teorija je da neka vrsta fizičkog ili emocionalnog stresa - kao što je virusna infekcija, operacija ili anksioznost zbog stresnog životnog događaja - može "prebaciti prekidač" i izazvati pojavu bolest. Sve veći broj ljudi se dijagnostikuje u srednjim godinama i starijim godinama, često nakon što se otkrije da imaju stanja kao što su anemija ili osteoporoza uzrokovana nedostatkom hranljivih materija - kaže dr Keli.

Mit 2: Celijakija pogađa samo creva

Kada ljudi imaju celijakiju, glutena izaziva napad imunog sistema koji može opustošiti sluznicu tankog creva. Zdravo tanko crevo je obloženo izbočinama nalik prstima, zvanim resicama, koje apsorbuju hranljive materije. Kod celijakije, imuni sistem napada resice, uzrokujući da se spljošte i upale - i stoga ne mogu adekvatno da apsorbuju hranljive materije.

Iako se mogu javiti gastrointestinalni problemi, oni nisu uvek prisutni. U stvari, celijakija se može manifestovati sa mnogo različitih simptoma koji utiču na nervni, endokrini i skeletni sistem. Nekoliko primera su "moždana magla", promene u menstruaciji ili bol u mišićima i zglobovima.

Mit broj 3: Celijakija nasuprot netoleranciji na gluten

Ako vam je muka nakon što ste jeli gluten, verovatno imate celijakiju, zar ne? U stvari, to možda nije tačno. Neki ljudi imaju necelijakijsku osetljivost na gluten (koja se naziva i netolerancija na gluten), što može izazvati neprijatne probavne simptome nakon jedenja glutena. Ali netolerancija na gluten se razlikuje od celijakije.

Celijakija se dijagnostikuje testovima krvi koji traže specifična antitela. Ako su prisutna antitela, konačna dijagnoza zahteva biopsiju creva da bi se potražili znaci oštećenja koji karakterišu ovo stanje.

Osetljivost na gluten bez celijakije ne pokreće antitela niti uzrokuje oštećenje creva. Ipak, neki ljudi sa ovim problemom kažu da takođe osećaju moždanu maglu, probleme sa koncentracijom, bolove u mišićima i bol i umor nakon što jedu hranu koja sadrži gluten.

- Osetljivost na gluten bez celijakije izgleda kao pravi fenomen, ali nije dobro definisana.  Nejasno je da li su ljudi koji ga imaju netolerantni na gluten ili na nešto drugo u hrani koja sadrži gluten - kaže dr Keli.

Jedna od mogućnosti su molekuli slični šećeru poznati kao FODMAP, koji se nalaze u mnogim namirnicama - uključujući pšenicu. Skraćeno za fermentabilne oligosaharide, disaharide, monosaharide i poliole, gasovi i nadimanje se mogu javiti kada se bakterije u crevima hrane FODMAP.

Druga mogućnost je alergija na pšenicu, koja može izazvati simptome kao što su otok, svrab ili iritacija usta i grla nakon jedenja pšenice. Ostali simptomi uključuju osip na koži, začepljen nos i glavobolju, kao i grčeve, mučninu i povraćanje. Neki ljudi mogu razviti alergijsku reakciju opasnu po život poznatu kao anafilaksa.

Mit 4: Dijeta bez glutena uvek ublažava simptome i znake celijakije

Jedini tretman za celijakiju - usvajanje dijete koja podrzumeva izbegavanje svih namirnica koje sadrži gluten - ne pomaže uvek. Ovaj problem je poznat kao celijakija koja ne reaguje.

- Oko 20 odsto ljudi sa celijakijom ima stalne simptome, uprkos njihovim najboljim naporima da se drže dijete bez glutena - kaže dr Keli.

Drugi imaju povremene znake i simptome, posebno kada su slučajno izloženi glutenu. Slučajno izlaganje se često dešava kada ljudi jedu pripremljenu ili restoransku hranu za koju se tvrdi da je bez glutena, ali nije. Unakrsna kontaminacija hranom koja sadrži gluten je još jedan potencijalni put.

Proučavaju se potencijalna rešenja za celijakiju koja ne reaguje. Tri obećavajuća pristupa su:

• Enzimi koji razgrađuju gluten, koje ljudi mogu uzimati uz hranu koja sadrži gluten. - To je sličan koncept pilulama za laktazu koje uzimaju ljudi koji su netolerantni na laktozu kako bi im pomogli da svare mlečne proizvode -  kaže dr Keli.
• Prigušivanje imunološkog odgovora na gluten inhibiranjem enzima zvanog transglutaminaza tkiva koji gluten čini snažnijim kao antigen.
• Reprogramiranje imunološkog odgovora kako bi se sprečilo da telo reaguje na gluten.

Prenela: O.M.

Izvor: health.harvard.edu/Zdravlje.Kurir.rs