Da li trzanje oka može biti znak moždanog udara? Ako primetite ovih 5 simptoma, odmah se obratite lekaru

Istražićemo potencijalnu povezanost između trzanja oka i moždanog udara, objašnjavajući šta treba da znate i kada da potražite savet od oftalmologa ili neurologa.

Iako je mnogo ređe, važno je biti svestan da trzanje kapka ponekad može biti simptom osnovnog neurološkog stanja koje zahteva hitnu procenu, poput moždanog udara.

Moždani udar se dešava kada dođe do iznenadnog prekida dotoka krvi u mozak, što dovodi do nedostatka kiseonika i nutrijenata, što može izazvati oštećenje moždanih ćelija. Manifestacija moždanog udara može značajno varirati u zavisnosti od zahvaćenog dela mozga i obima oštećenja.

Razgovarajmo o tome da li je trzanje oka znak moždanog udara, istražujući simptome i dinamiku mozga i mišića:

Simptomi trzanja oka i njihov značaj

Trzanje oka je zapravo mali spazmični pokret kapka, koji se može manifestovati različito kod različitih ljudi. U većini slučajeva, to se pojavljuje kao blagi treptaj kapka, čije trajanje i učestalost mogu varirati.

Ako doživljavate trzanje koje postaje učestalo, pogađa oba oka ili se širi na druge mišiće lica, to bi moglo ukazivati na osnovno stanje koje zahteva medicinsku pažnju.

U retkim slučajevima, učestalo i teško trzanje oka može biti povezano sa određenim neurološkim poremećajima, uključujući moždani udar i sledeće:

Turetov sindrom:

Turetov sindrom je neurološki poremećaj karakterisan ponovljenim, nekontrolisanim pokretima i vokalizacijama poznatim kao "tics". Ovaj poremećaj obično počinje u detinjstvu. 

Mijastenija gravis:

Mijastenija gravis je autoimuni neuromišićni poremećaj koji izaziva slabost mišića i umor zbog napada imunog sistema na receptore za acetilholin (AChRs). Spušteni kapci i/ili dvostruki vid često su prvi znak. Možete imati poteškoća sa stajanjem, podizanjem predmeta, govorom ili gutanjem.

Fokalna distonija:

Fokalna distonija je vrsta poremećaja kretanja koja je karakterisana nekontrolisanim kontrakcijama mišića i nenormalnim položajima koji su ograničeni na određene delove tela.

Benigna esencijalna blefarospazma (BEB):

Benigna esencijalna blefarospazma je fokalna distonija koja prvenstveno utiče na mišiće koji kontrolišu pokrete kapka, što dovodi do nenamernog treptanja i grčeva.

Razumevanje dinamike mozga i mišića

Veza između mozga i mišića upravlja svakim pokretom koji naše telo pravi – a to uključuje i delikatne mišiće koji kontrolišu naše kapke.

Trzanje oka se javlja kada dođe do abnormalne električne aktivnosti u nervnim vlaknima tih mišića. Iako je benigna esencijalna blefarospazma čest uzrok trzanja oka, važno je prepoznati da ozbiljnija stanja, poput moždanog udara ili transitornog ishemijskog napada (TIA), mogu poremetiti normalnu dinamiku mozga i mišića, što može dovesti do simptoma povezanih sa očima.

Brza procena od neurologa može pomoći da se razlikuju benigni uzroci od potencijalno zabrinjavajućih, čime se osigurava odgovarajući tretman i briga.

Trzanje oka i gubitak vida

Generalno, samo trzanje oka ne dovodi do gubitka vida. Međutim, određena osnovna stanja koja mogu izazvati trzanje oka, poput sledećih, mogu potencijalno uticati na vid:

* Okluzije retinalnih arterija
* Gigantska arteritis
* Okluzije centralnih retinalnih vena (CRVO)

NAPOMENA: Gubitak vida praćen trzanje oka zahteva hitnu medicinsku pažnju, jer to može ukazivati na ozbiljan moždani udar u oku ili drugi neurološki problem.

Rana detekcija je ključna

Kada su u pitanju neurološka stanja, rana detekcija je ključna za efikasno upravljanje. Iako samo trzanje oka retko znači moždani udar, veoma je važno biti oprezan prema drugim simptomima.

Ako vi ili neko koga poznajete doživi bilo koji od sledećih simptoma zajedno sa trzanje oka, postoji šansa da to može ukazivati na moždani udar ili druge neurološke probleme:

* Iznenadan i jak bol u glavi
* Promene vida
* Problemi sa govorom
* Slabost ili utrnulost sa jedne strane lica ili tela
* Gubitak ravnoteže

U takvim slučajevima, hitna medicinska pažnja je od suštinskog značaja za pravovremenu procenu i odgovarajuću intervenciju. Ovo može značajno uticati na ishod i sprečiti dalja komplikacije ako se dijagnostikuje ozbiljno stanje.

Istraživanje uticaja stresa 

Stres, iako prirodan odgovor na izazovne situacije, može imati značajan uticaj na naše neurološko zdravlje. Može pogoršati trzanje oka i izazvati ili pogoršati različita neurološka stanja. Hronični stres može čak poremetiti ravnotežu neurotransmitera i hormona u mozgu, potencijalno dovodeći do neuroloških simptoma. Uključivanje tehnika smanjenja stresa kao što su mindfulness, vežbanje i opuštanje u vašu dnevnu rutinu može poboljšati opšte neurološko zdravlje i može pomoći u ublažavanju trzanja oka izazvanog ili pogoršanog stresom.

Povedite računa o unosu alkohola i kofeina

Važno je znati da konzumacija alkohola i prekomeran unos kofeina mogu uticati na nervni sistem i doprineti trzanje oka – alkoholov efekat na neurotransmitere može izazvati povećano trzanje, dok kofein može prekomerno stimulisati nervni sistem.

S obzirom na to, ograničavanje unosa alkohola i umeren konzumiranje kofeina može biti korisno u upravljanju trzanje oka i promovisanju neurološkog zdravlja.

Lečenje trzanja oka povezano sa moždanim udarom ili drugim neurološkim stanjima zavisi od osnovnog uzroka. Za moždane udare u oku, hitna medicinska intervencija je ključna za vraćanje dotoka krvi u zahvaćeno oko.

U slučajevima benigne esencijalne blefarospazme / fokalne distonije ili miastenije gravis, tretmani kao što su injekcije botulinum toksina, lekovi i fizička terapija mogu efikasno upravljati simptomima.

Izvor: Dementech.com/Zdravlje.Kurir.rs

Zbog čega se javlja "igranje oka" ili miokimija? Evo kada je neophodno da se javite oftalmologu