Slušaj vest

Operacije štitaste žlezde spadaju u rutinske hirurške zahvate koji se sprovode radi lečenja različitih stanja, od povećanja žlezde do sumnje na tumor. Iako pomisao na operaciju može da izazove zabrinutost, važno je znati da su ove intervencije danas vrlo bezbedne, a oporavak, uz pridržavanje preporuka lekara, u većini slučajeva prolazi bez komplikacija

Kod nekih bolesti štitaste žlezde, operacija je neophodna opcija lečenja. U zavisnosti od obima zahvata, razlikuju se:

  • uklanjanje jednog režnja (lobektomija)
    uklanjanje cele štitaste žlezde (totalna tireoidektomija)
    uklanjanje skoro cele štitaste žlezde (subtotalna tireoidektomija)

Izbor metode operacije zavisi od medicinskog razloga zbog kojeg je ona potrebna, a ovakve intervencije sprovodi specijalista otorinolaringolog.

Kada je potrebno operisati štitastu žlezdu?

Indikaciju za operaciju postavlja specijalista endokrinolog ili specijalista nuklearne medicine, koji su zaduženi za kompletnu dijagnostiku pre zahvata.

stitna-zlezda-shutterstock-1294837870.jpg
Ovakve intervencije sprovodi specijalista otorinolaringolog Foto: Shutterstock

Bolesti štitaste žlezde koje zahtevaju operaciju uključuju:

  • Ubrzan rad štitaste žlezde (hipertireoza)
    Sumnju na tumor štitaste žlezde
    Uvećanu štitastu žlezdu s čvorićima (nodusima) 

Hipertireoza

Najčešći uzrok hipertireoze je Grejvsova bolest, autoimuno oboljenje štitaste žlezde. Lečenje počinje lekovima iz grupe tireostatika (tiamazol, propiltiouracil), a kada lekovi ne daju zadovoljavajuće rezultate, operacija postaje jedna od metoda trajnog lečenja.

Osim Grejvsove bolesti, operacija može da bude potrebna i kod toksičnog adenoma ili toksične multinodozne strume, kada jedan ili više čvorića proizvode povećanu količinu hormona štitaste žlezde.

Tumori štitaste žlezde

Ultrazvuk štitaste žlezde je ključan u dijagnostici čvorića, jer pruža informacije o njihovoj veličini, strukturi i vaskularizaciji. Na osnovu ultrazvuka, postavlja se indikacija za citološku punkciju, minimalno invazivnu metodu za dijagnostiku nodusa. Oko pet odsto čvorića su maligni tumori.

ultrazvuk stitne shutterstock_1776720821.jpg
Ultrazvuk štitaste žlezde je ključan u dijagnostici čvorića Foto: Shutterstock

Najčešći su papilarni i folikularni karcinomi, koji čine oko 95 odsto svih malignih tumora štitaste žlezde. Ređi su medularni karcinomi (oko pet odsto), dok anaplastični karcinomi, limfomi i metastaze čine manje od jedan odsto. 

Uvećana štitasta žlezda s čvorićima

Povećanje štitaste žlezde ili prisustvo čvorića može da uzrokuje pritisak na okolne strukture, što dovodi do problema sa gutanjem ili disanjem. U ovim slučajevima, operacija je neophodna.

Moguće komplikacije posle operacije

Operacija štitaste žlezde danas se smatra rutinskim zahvatom kada je izvodi iskusan otorinolaringolog. Ipak, mogu se javiti sledeće komplikacije:

stitna-zlezda-shutterstock-1763288777.jpg
Promuklost je najčešće prolazna komplikacija Foto: Shutterstock

  • Bol u vratu i grlu: Uobičajen tokom prvih dana zbog anestezije ili položaja glave tokom operacije.
    Promuklost: Najčešće je prolazna, povlači se u roku od nekoliko nedelja do meseci.
    Nedostatak kalcijuma: Može nastati zbog privremenog slabljenja funkcije paratireoidnih žlezda, što zahteva privremenu ili retko doživotnu suplementaciju kalcijuma i vitamina D.
    Krvarenje: Retka, ali ozbiljna komplikacija koja ponekad zahteva ponovnu intervenciju.

Preporuke za oporavak

  • Izbegavajte umerenu ili težu fizičku aktivnost tokom prvog meseca.
    Ne zabacujte glavu tokom prvih dve nedelje.
    Prvih dana jedite mekanu hranu i izbegavajte čvrstu. Kod problema sa gutanjem, pomažu hladni napici i sladoled.

Izvor: Adiva.hr/Zdravlje.kurir.rs