Dražen Dalipagić se borio s rakom debelog creva: Ovo su najčešći simptomi opake bolesti koja je odnela slavnog košarkaša
Dražen Dalipagić preminuo je danas u 74. godini. Čuveni Praja je već duže vreme bolovao je od raka debelog creva. Reč je trećem najčešćem karcinomu - godišnje se u Srbiji registruje oko 4.500 novih slučajeva, a oko 3.000 ljudi nažalost premine.
U svetu svake godine o raka debelog creva oboli oko dva miliona ljudi, a skoro milion ih izgubi bitku s ovom bolešću. Problem leži u tome što se bolest često otkrije kasno, kad je već uznapredovala, pa je i samo lečenje znatno teže, naglašavaju stručnjaci.
Simptomi zavise od lokalizacije
Ovaj kancer počinje promenama u ćelijama sluzokože debelog creva. Te ćelije počnu nekontrolisano da se dele, prvo stvarajući polipe, koji kasnije mogu da prerastu u karcinom. Simptomi nisu uvek očigledni i zavise od toga gde se tumor nalazi.
Tumori desnog dela creva obično ne daju jasne znake dok bolest ne odmakne - ljudi se često žale na malaksalost, povremene bolove u stomaku i nadutost, dok analiza krvi može da pokaže anemiju i nizak nivo gvožđa.
S druge strane, tumori levog dela creva su nešto "vidljiviji" - može se javiti krv u stolici, promena njenog oblika i konzistencije, a za tumore rektuma karakteristična je stolica tanka kao olovka. Sve ovo su razlozi da se što pre ode kod lekara.
Kako način života utiče na rizik?
Tačan uzrok raka debelog creva nije poznat, ali se zna da više faktora igra ulogu - genetika, životna sredina i stil života, a važan deo slagalice je i ishrana. Na primer, ishrana bogata crvenim mesom, prerađevinama i rafinisanim šećerima povećava rizik, dok unošenje više vlakana, povrća, voća i omega-3 masnih kiselina može da deluje preventivno.
Takođe, rizični faktori uključuju pušenje, alkohol, gojaznost, fizičku neaktivnost i hronične bolesti creva poput Kronove bolesti ili ulceroznog kolitisa.
Kako se otkriva rak?
Skrining (testiranje na bolest kod ljudi bez simptoma) je ključan za rano otkrivanje. Osobe starije od 50 godina bi trebalo da rade test na skriveno krvarenje u stolici svake dve godine. Ako ovaj test pokaže prisustvo krvi, sledi kolonoskopijakako bi se utvrdio uzrok.
Dijagnoza se potvrđuje uzimanjem uzoraka tokom kolonoskopije i dodatnim analizama, poput skenera ili magnetne rezonance.
Kako se leči?
Lečenje zavisi od stadijuma bolesti. Ukoliko se otkrije na vreme, hirurška intervencija, odnosno operacija je često dovoljna. Kod uznapredovalih slučajeva, kombinuju se operacija, hemioterapija i radioterapija. Noviji lekovi, poput biološke i ciljne terapije, značajno su unapredili rezultate lečenja i kvalitet života pacijenata.
Prevencija je ključ
Najbolji način da se zaštitite jeste prevencija - redovni pregledi i zdrav način života. U poslednje vreme lekari primećuju da sve više mlađih ljudi oboleva, čak i u četrdesetim godinama, te savetuju da budete oprezni i pre pedesete.
Da li ste emocionalno inteligentni? Psiholog navodi koje karakteristike vas odaju s lakoćom