Mali moždani udar, veliki rizik: Neurolog otkriva kako ga prepoznati i sprečiti sledeći šlog
Tranzitorni ishemijski atak (TIA) ili "mali moždani udar" je privremeni prekid dotoka krvi u deo mozga, koji obično traje samo nekoliko minuta. Iako se naziva "mali", nekad i "mini", važno je napomenuti da lekari ne prave razliku između njega i velikog moždanog udara - svaki je hitno stanje.
Neurolog dr Gorica Đokić otkriva za naš portal kako prepoznati mali moždani udar, koliki rizik predstavlja za budići šlog i kako se taj rizik može smanjiti.
- Tranzitorni ishemijski atak je period simptoma sličnih onima kod moždanog udara u trajanju od nekoliko minuta, retko do 24 časa i ne uzrokuje trajni neurološki deficit. TIA može da posluži i kao upozorenje na budući moždani udar i kao prilika za njegovo sprečavanje - navodi doktorka.
Ovi simptomi uključuju iznenadnu slabost ili utrnulost u jednoj strani tela, probleme s govorom, zamagljen vid ili vrtoglavicu. Otprilike jedna od tri osobe koja ima prolazni ishemijski napad na kraju će imati moždani udar, pri čemu će se oko polovina dogoditi u roku od godinu dana nakon TIA, navodi doktorka.
- U lečenju se najčešće primenjuju antiagregaciona i antikoagulantna terapija - antiagregacioni lekovi sprečavaju slepljivanje trombocita, dok antikoagulansi blokiraju faktore zgrušavanja krvi - dodaje.
Da li se može sprečiti?
Faktori rizika za TIA, kao i za moždani udar, mogu da budu oni na koje možemo i ne možemo da utičemo.
- Ono što ne možemo da promenimo su porodični istorijat ishemijske bolesti mozga, godine, pol (U mlađem životnom dobu muškarci su pod većim rizikom, ali se nakon menopauze rizik izjednačava kod oba pola), prethodni TIA i anemija srpastih ćelija. Srpaste krvne ćelije nose manje kiseonika i takođe imaju tendenciju da se zaglave u zidovima, pogotovo manjih arterija i ometaju protok krvi u mozgu. Međutim, pravilnim lečenjem bolesti srpastih ćelija se možete smanjiti rizik od moždanog udara - ohrabruje dr Đokić.
S druge strane, pod kontrolu možemo da stavimo stanja kao što su hipertenzija, povišen holesterol, kardiovaskularne bolesti, karotidna bolest-zapušenje karotida, bolest perifernih arterija, dijabetes i prekomerna težina, visok nivo homocisteina (koji menja zid krvnog suda čineći ga podložnijim za stvaranje tromba).
- Životne navike koje možemo promeniti su pušenje, fizička neaktivnost, preteran unos soli i masnoća, uzimanje alkohola i psihoaktivnih supstanci - poručuje naša sagovornica.
3 efikasna eliksira za grlobolju: Lako se spremaju, a provereno deluju