Kako da prepoznate rak štitne žlezde? Sve o uzrocima, faktorima rizika i načinima na koje se leči

Rak štitaste žlezde nastaje kada se maligne (kancerogene) ćelije formirajuu tkivu ove žlezde. Prema podacima iz časopisa Indian Journal of Surgical Oncology, 2020. godine širom sveta zabeleženo je oko 600.000 slučajeva ovog raka, što ga svrstava među deset najčešćih oblika raka, ali i pet najčešćih kod žena. Problem je što u ranoj fazi često ne daje nikakve simptome, pa može da prođe neprimećen. Zato je važno znati kako ga prepoznati i na vreme reagovati.

Šta ga uzrokuje?

Tačan uzrok raka štitaste žlezde još uvek nije u potpunosti razjašnjen, ali je poznato da na njegov razvoj može da utiče više faktora. Neki od njih uključuju:

• Porodičnu istoriju bolesti - osobe čiji članovi porodice imaju istoriju bolesti štitaste žlezde ili raka štitaste žlezde mogu da imaju veći rizik
  Izloženost visokim nivoima zračenja - na primer, kod osoba koje su tokom detinjstva bile podvrgnute rendgenskim snimanjima ili terapijama zračenjem
  Genetske mutacije - promene u genima mogu da igraju ulogu u razvoju bolesti
  Nedostatak joda u organizmu - dugotrajan deficit ovog esencijalnog minerala može da poveća rizik od razvoja određenih tipova raka štitaste žlezde
  Način života i uticaj okoline - određene navike i faktori iz okruženja takođe mogu da doprinesu nastanku ove bolesti

Simptomi raka štitaste žlezde

Većina slučajeva raka štitaste žlezde ne izaziva nikakve simptome u ranoj fazi, ali kod pojedinih pacijenata mogu da se pojave sledeće tegobe:

• Čvor ili kvržica u vratu
  Uvećani limfni čvorovi
  Promuklost ili promene u glasu
  Poteškoće pri gutanju
  Uporan bol u vratu
  Osećaj stezanja u vratu
  Poteškoće sa disanjem
  Neobjašnjiv gubitak ili dobijanje na težini
  Hronični umor

e  

Intenzitet i ozbiljnost simptoma mogu da variraju u zavisnosti od stadijuma bolesti i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta. Pošto se simptomi često ne prepoznaju na vreme, važno je da se obratite lekaru ako primetite bilo koju od ovih promena kako bi se bolest otkrila i lečila što ranije.

Koji su faktori rizika za rak štitaste žlezde?

Određeni faktori mogu da povećaju rizik od razvoja raka štitaste žlezde, uključujući:

• Pol - žene su podložnije ovom obliku kancera nego muškarci, posebno one starosti između 20 i 55 godina
  Porodična istorija bolesti - osobe koje u porodici imaju slučajeve raka štitaste žlezde ili drugih genetskih oboljenja trebalo bi da budu na posebnom oprezu
  Izloženost visokim nivoima zračenja - osobe koje su u detinjstvu bile izložene rendgenskim zracima ili terapijama zračenjem imaju povećan rizik
  Postojeća oboljenja štitaste žlezde - kao što su gušavost (uvećana štitasta žlezda) ili Hašimotov tireoiditis
  Gojaznost ili prekomerna telesna težina - studije su pokazale da prekomerna težina može da poveća rizik od razvoja ove vrste karcinoma

Prema podacima American Cancer Society, genetski faktori igraju ulogu u oko 20 odsto slučajeva medularnog raka štitaste žlezde.

Vrste raka štitaste žlezde

Iako je relativno redak, rak štitaste žlezde spada među najbrže rastuće vrste raka prema podacima American Cancer Society. Postoji sedam glavnih tipova bolesti:

• Papilarni karcinom
  Folikularni karcinom
  Karcinom Hurtleovih ćelija 
  Sporadični medularni karcinom
  Porodični medularni karcinom
  Anaplastični karcinom
  Limfom štitaste žlezde

Kako se dijagnostikuje?

Rano otkrivanje raka štitaste žlezde ključno je za uspešno lečenje i sprečavanje njegovog širenja. Dijagnoza se obično postavlja pomoću sledećih metoda:

• Fizički pregled - lekar može da opipa vrat kako bi proverio prisustvo čvorova ili otoka
  Analiza krvi - ove analize mogu da pokažu da li štitasta žlezda funkcioniše normalno
  Ultrazvuk štitaste žlezde - omogućava detaljan prikaz tkiva štitaste žlezde i otkrivanje bilo kakvih abnormalnosti
  Biopsija- uzimanje uzorka tkiva iz štitaste žlezde radi daljih analiza može da potvrdi prisustvo kancerogenih ćelija
  Snimanja poput CT ili MRI skeniranja - koriste se da bi se utvrdilo da li se rak proširio na druge delove tela, što omogućava pravovremeno planiranje lečenja

Kako se leči?

Lečenje raka štitaste žlezde zavisi od tipa i stadijuma bolesti, ali najčešće uključuje operaciju kojom se uklanja deo ili cela štitasta žlezda. Nakon operacije, često se primenjuje terapija radioaktivnim jodom kako bi se uništile preostale kancerogene ćelije. U nekim slučajevima, koristi se i hormonska terapija, zračenje ili ciljane terapije za sprečavanje povratka bolesti.

Prognoza je obično dobra, posebno kod papilarnog i folikularnog karcinoma, koji imaju visok stepen izlečenja ako se otkriju na vreme. Ako primetite bilo kakve simptome ili imate faktore rizika, ne odlažite posetu lekaru.

Izvor: Healthshots.com/Zdravlje.kurir.rs

Pročitajte i tekst na temu Bez straha od operacije štitaste žlezde - kada je neophodna i šta možete da očekujete?