Kako prepoznati sarkom? Redak, ali opasan tumor mišićno-koštanog i vezivnog tkiva

Radi se o zloćudnim tumorima, što znači da brzo rastu, oštećuju okolno zdravo tkivo i šire se na udaljena mesta u telu, odnosno metastaziraju. Zbog njihove agresivne prirode, u lečenju najčešće zahteva opsežne operativne zahvate u kombinaciji sa dodatnim terapijama, poput radioterapije i hemoterapije.

Zahvaljujući modernoj tehnologiji i dijagnostičkim mogućnostima, danas je poznato više od 100 podvrsta sarkoma, u zavisnosti od tipa ćelija prisutnih u tumoru i njihovog ponašanja u organizmu (npr. šire li se uglavnom lokalno ili često metastaziraju).

• Prema tipu tkiva: Najopštija podela koja čini osnovu svih drugih klasifikacija zasniva se na gore pomenutom tipu tkiva iz kojeg tumor nastaje, a prema tome razlikujemo sarkome kostiju i sarkome mekih tkiva. Među koštane sarkome spadaju tumori nastali iz kostiju i hrskavice, dok sarkomi mekih tkiva uključuju tumore nastale iz svih ostalih navedenih tkiva. Svaki od njih ima svoj poseban naziv, prikazan u ovoj tabeli.
• Prema delu tela/organu: Osim ove podele, sarkome možemo klasifikovati i prema delu tela ili organu u kojem se najčešće javljaju. Neki tumori imaju lokacije na kojima se češće pojavljuju, što takođe može da pomogne u njihovom razlikovanju. Opšte, oko 50 odsto njih nastaje na ekstremitetima (rukama, nogama, ramenom i karličnom pojasu), nešto manje na trupu, a mnogo manji broj (10 odsto) na glavi i vratu, uglavnom u detinjstvu.

Simptomi sarkoma

Simptomi sarkoma variraju u zavisnosti od mesta, vrste i veličine tumora. Postoje neki opšti simptomi koje možemo primetiti kod većine sarkoma, a to su kvržica i bol. 

Ako podelimo sarkome na sarkome mekih tkiva i sarkome kostiju, u sumnjive simptome za sarkome mekih tkiva spadaju bezbolna kvržica veća od 5 cm (iako mogu biti manje), kvržica koja se povećava (što je važno), bolna kvržica i neobjašnjiva oteklina jednog od ekstremiteta.

U simptome sarkoma kostiju ubrajamo vidljivu kvržicu, oteklinu oko kvržice, bol u kostima (ili osetljivost tog područja) čiji intenzitet raste, bol u kostima koji je neobjašnjiv ili ne prolazi, bol koji se javlja noću i neobjašnjivo šepanje. Takođe se ubrajaju patološki prelomi, tj. prelomi kostiju izazvani silom koja kod zdrave osobe ne bi izazvala prelome.

Sarkomi mogu da izazvovu i ostale različite simptome, uključujući neobjašnjivi gubitak težine, umor i povišenu temperaturu.

Kolika je učestalost?

Sarkomi su među najređim tumorima - javlja se njih 4-5 na 100.000 stanovnika godišnje, što bi u Srbiji značilo oko 80 novoobolelih godišnje, s tim da se sarkomi mekih tkiva javljaju nekoliko puta češće od koštanih. To je svega jedan odsto ukupnog broja zloćudnih tumora. 

Takođe, mnogo su ređi od benignih tumora mišićno-koštanog sistema, pa je mala verovatnoća da je neka koštana ili izraslina na mekom tkivu opasna (benigne izrasline su barem 10 puta češće). Izuzetak su deca, jer su sarkomi među češćim tumorima kod njih, čineći 15-20 odsto ukupnih malignih oboljenja u detinjstvu.

Koje su opcije lečenja?

Kako bi multidisciplinarni tim odlučio o najboljem planu lečenja, uzimaju se u obzir mnogi faktori vezani za tumor, ali i za pacijenta. Na primer, na lečenje i prognozu utiče opšte stanje pacijenta, nalazi krvi i genetskih testiranja, godine, prethodne i trenutne bolesti (komorbiditeti), porodična anamneza o malignim bolestima, rezultati biopsije (PHD = patohistološka dijagnostika) i stadijum tumora.

Lečenje se može podeliti na ono koje deluje:

• lokalno (na mestu gde se tumor nalazi) - hirurgija, radioterapija (zračenje)
  sistemski (na ćelije u celom telu) - hemoterapija, biološka terapija

Oboleli najčešće razgovaraju sa svojim onkologom o očekivanim koristima i rizicima svake opcije kako bi bili potpuno informisani o mogućim posledicama i ishodima. Za neke tumore postoji više opcija, a izbor bi trebalo da bude donesen nakon razmatranja mogućih rizika i koristi.

Iako je relativno niska učestalost, važno je biti svestan mogućnosti razvoja sarkoma i, u slučaju sumnje, potražiti lekarsku pomoć. Pravovremena intervencija može u velikoj meri da utiče na ishod lečenja i kvalitet života.

Izvor: Adiva.hr/Zdravlje.kurir.rs

Pročitajte i nešto više o miomima koji su najopasniji ako se prvi put dijagnostikuju u menopauzi - većina ne daje simptome, a trećinu otkriva obilno krvarenje.