Razlike između srčanog udara i iznenadnog srčanog zastoja: Šta raditi u jednom i drugom slučaju?

Srčani udar i iznenadni srčani zastoj su dva različita stanja. Udar nastaje kada je protok krvi prema srcu blokiran, dok zastoj nastaje kada srce iznenada prestane da kuca. U osnovi infarkta je problem s cirkulacijom, dok je iznenadni srčani zastoj problem sa srčanim ritmom. 

Simptomi srčanog udara mogu da budu nagli i intenzivni (bol i stezanje u grudima, bol koji se širi prema rukama, vratu, vilici ili leđima, otežano disanje) ili se mogu javiti postepeno, sa blagim simptomima (otežano disanje, hladan znoj, mučnina). Takođe, moguće je da osoba ima čak i nema nikakve simptome, a ipak ima srčani udar. Tokom infarkta, srce obično ne prestaje da kuca. Simptomi srčanog udara kod žena mogu da budu drugačiji nego kod muškaraca.

Šta je iznenadni srčani zastoj?

Srčani zastoj se dešava iznenada i često bez upozorenja. Javlja se kada dođe do poremećaja električnih impulsa u srcu, što izaziva nepravilni srčani ritam (aritmiju). U nekim slučajevima, srce ne može da pumpa krv do mozga, pluća i drugih organa, što uzrokuje gubitak svesti i pulsa. Osoba može da premine ako ne dobije pomoć u roku od nekoliko minuta.

Kakva je njihova povezanost?

Ova dva stanja su povezana. Iznenadni srčani zastoj može se desiti nakon srčanog udara ili tokom oporavka. Srčani udar povećava rizik od iznenadnog srčanog zastoja. Mnogi srčani udari ne dovedu odmah do srčanog zastoja, ali kada do njega dođe, srčani udar je često uzrok. Druga srčana oboljenja takođe mogu da poremete srčani ritam i izazovu iznenadni srčani zastoj, kao što su:

• Kardiomiopatija
  Srčana insuficijencija
  Aritmije, posebno ventrikularna fibrilacija
  Urođene srčane mane
  Infekcije

Šta raditi kod srčanog udara?

Čak i ako niste sigurni da li je u pitanju srčani udar, pozovite Hitnu pomoć. Svaki minut je važan! Hitna pomoć može odmah da počne s lečenjem, a to može da bude i do sat vremena ranije nego kada sami krenete automobilom. Zaposleni u hitnoj pomoći su takođe obučeni da pomognu osobama čije je srce stalo. 

Šta raditi kod iznenadnog srčanog zastoja?

Iznenadni srčani zastoj je jedan od vodećih uzroka smrti, a izvođenjem reanimacije (CPR-a) možete da udvostručite ili čak utrostručite šanse za preživljavanje:

• Proverite da li osoba reaguje
  Zovnite (viknite) za pomoć
  Pozovite Hitnu pomoć
  Započnite CPR i nastavite dok ne stignu lekari
  Ako je automatski spoljašnji defibrilator (AED) dostupan u blizini, donesite ga i upotrebite što pre
  Ako dvoje ljudi može da pomogne, jedan treba odmah da počne CPR, dok drugi poziva Hitnu pomoć i traži AED

Izvor: Heart.org/zdravlje.kurir.rs

Pročitajte više o tome da se srčani zastoj češće dešava dok smo u kupatilu - ne zaključavajte vrata.