Hronični stres je okidač za razvoj kardiovaskularnih bolesti: Kardiolog objašnjava kako nam razara organizam

Poznato je i dokazano da postoji povezanost između stresa i srčanih bolesti, kao i bolesti vaskularnog sistema. Postoje dve vrste stresa, akutni i hronični, a ova povezanost je izraženija ako je stres dugotrajan.

Stres može povećati krvni pritisak, kao i verovatnoću da osoba razvije druge faktore rizika za srčana oboljenja.

- Kao što smo rekli, postoje dve vrste stresa. Akutni stres je kratkotrajan i obično se javlja zbog jednog izolovanog događaja. Reakcija našeg srca je odgovor na stres. Tada dolazi do povećanja vrednosti krvnog pritiska, ubrzanog srčanog rada, ubrzanog i plićeg disanja, kao i do privremenog povećanja rizika od pojave kardiovaskularnih bolesti - objašnjava dr Mitrović.

Ove promene su privremene i kada se stresni događaj završi, sve funkcije srca se vraćaju na normalne vrednosti.

- Hronični stresmože trajno uticati na rad srca, ali i indirektno povećati rizik od srčanih oboljenja kroz loše navike i faktore rizika, kao što su:

• pušenje
• fizička neaktivnost
• nepravilna ishrana
• upotreba alkohola

Ovo su samo neki od faktora rizika za koronarnu bolest koji mogu dovesti do razvoja srčanih oboljenja. Stres može biti izazvan i društvenim i ekonomskim faktorima, poput nedostatka novca ili posla.

Ljudi izloženi hroničnom stresu i faktorima rizika su podložniji pojavi povišenog krvnog pritiska odnosno hipertenziji. Stres povećava krvni pritisak, a dugotrajno izlaganje jačem stresu može značajno narušiti njegove vrednosti, što vodi do oštećenja srca, drugih organa i povećava rizik od moždanog udara.

Koji simptomi stresa upućuju na kardiovaskularne probleme?

Izloženost konstantnom stresu, telo pojačano luči hormone poput kortizola, adrenalina, norepinefrina i dopamina. Kortizol se povećava kako bi pripremio telo za reakciju na stres, što dovodi do povećanja krvnog pritiska, ubrzanog srčanog ritma i otežanog disanja.

- Dakle simptomi stresa mogu biti pojava glavobolje, mučnine, osećaja ubrzanog srčanog rada i osećaj nedostatka vazduha. Povišen nivo adrenalina tokom stresa sužava arterije u srcu, što može dovesti do "stresne kardiomiopatije", stanja koje veoma podseća na srčani udar - upozorava dr Mitrović.

Koliko dugo treba da traje stres da bi imao ozbiljan uticaj na zdravlje srca?

Vremenski period izloženosti stresu koji može dovesti do nepovratnih promena na našem srcu nije jasno definisan. 

- Ponekad izloženost stresu traje vrlo kratko, dok u drugim slučajevima može potrajati duže. Sve zavisi od stanja našeg organizma, psihičkog stanja i vrste stresa kojem smo izloženi.

Koje promene u životnom stilu mogu da pomognu?

Teško je odrediti šta tačno može smanjiti stres. Iako pokušavate da ignorišete ono što vam smeta, postoji deo vašeg nervnog sistema na koji ne možete da utičete, a koji luči hormone štetne za srce.

- Veoma je bitno da probamo da se smirimo, da potisnemo maksimalno našu reakciju u odnosu na stres. To možemo uraditi uz vežbe disanja, a ako nismo dovoljno spremni na to, možemo potražiti pomoć i od stručnog lica, kao i primeniti medikamentnu terapiju. U svakom slučaju veoma je bitno na zaštitimo naše srce i čitav organizam - savetuje dr Mitrović.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Stres može izazvati skok šećera u krvi, endokrinolog objašnjava kako da se zaštitimo i očuvamo zdravlje