Bronhijalni spazam: Zašto se javlja, kako ga prepoznati i šta možete da preduzmete da olakšate disanje?

Šištanje u plućima ili osećaj nedostatka vazduha mogu da ukazuju na različite zdravstvene probleme. Kod osoba s astmom, to može da bude znak pogoršanja bolesti, dok kod drugih može da ukazuje na alergijsku reakciju ili probleme s plućima.

Bronhijalni spazam može da bude izazvan različitim faktorima, među kojima su:

• Infekcije disajnih puteva - Virusne i bakterijske infekcije, poput gripa ili bronhitisa, mogu da iritiraju disajne puteve i izazovu spazam.
• Astma - Upala i preosetljivost disajnih puteva kod astme često dovode do spazma.
  Alergeni i iritansi - Dim, jaki mirisi, prašina, polen i zagađen vazduh mogu da pokrenu spazam.
• Fizička aktivnost - Intenzivan trening, posebno na hladnom ili suvom vazduhu, može da izazove suženje disajnih puteva (poznato kao bronhokonstrikcija izazvana vežbanjem).
• Lekovi - Određeni medikamenti, poput beta-blokatora ili aspirina, mogu da izazovu bronhijalni spazam kod osetljivih osoba.
  Hronične bolesti pluća - Oboljenja poput hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP) mogu da doprinesu pojavi spazma.
• Gastroezofagealni refluks (GERB) - Kiselina iz želuca može da nadraži disajne puteve i izazove spazam.

Najveći rizik od bronhijalnog spazma imaju osobe s astmom, HOBP-om, alergijama, kao i one koje su često izložene zagađenom vazduhu. Takođe, sportisti i osobe s respiratornim infekcijama spadaju u rizičnu grupu.

Kako razlikovati bronhijalni spazam od astme?

Iako bronhijalni spazam i astma imaju slične simptome, postoji nekoliko ključnih razlika.

Prema rečima dr Mitala, bronhijalni spazam je obično kratkotrajan i izazvan specifičnim iritansima, dok je astma hronično stanje s ponavljajućim napadima. Astma se često pogoršava zbog alergena, hladnog vazduha ili fizičke aktivnosti, dok bronhijalni spazam može da bude posledica infekcija, lekova ili refluksa kiseline.

Takođe, simptomi astme obično dobro reaguju na inhalatore poput bronhodilatatora i kortikosteroida, dok lečenje bronhijalnog spazma zavisi od uzroka.

Šta preduzeti u slučaju bronhijalnog spazma?

Ako dođe do bronhijalnog spazma, važno je brzo reagovati:

• Koristiti bronhodilatator - Ako je lekar propisao pumpicu, treba je odmah upotrebiti da bi se opustili mišići disajnih puteva.
• Ostati smiren i sesti pravo - Panika može da pogorša simptome, pa je važno sesti i disati polako i kontrolisano.
• Izbegavati okidače - Ako je moguće, treba se skloniti iz zadimljenih prostorija ili daleko od jakih mirisa.
• Piti tople napitke - Topli čaj ili voda mogu da pomognu da se umiri nadražena sluzokoža i smanji nakupljanje sluzi.
• Inhalalirati se - Udisanje toplog, vlažnog vazduha može da pomogne u otpuštanju sluzi i smanjenju iritacije.
• Potražiti hitnu pomoć - Ako problemi s disanjem ne prestaju ili se pogoršavaju, neophodno je odmah se javiti lekaru.

Dugoročno upravljanje bronhijalnim spazmom

Za one koji često imaju bronhijalne spazme, važno je raditi na prevenciji. Dr Mital savetuje sledeće mere:

• Pravilno lečenje astme, HOBP-a ili GERB-a
• Prepoznavanje i izbegavanje alergena
• Korišćenje pumpica ako lekar preporuči
• Vežbe disanja poput disanja kroz skupljene usne ili dijafragmalnog disanja
• Redovne kontrole kod pulmologa

- Ključ je u prepoznavanju okidača i izbegavanju faktora rizika poput zagađenja, hemikalija i duvanskog dima. Takođe, ishrana bogata protivupalnim namirnicama može da doprinese zdravlju pluća. Pravilnim postupanjem mogu da se ublaže simptomi i poboljša celokupno disanje - poručuje dr Mital.

Izvor: Onlymyhealth.com/Zdravlje.kurir.rs

Testiranje astme zavisi od doba dana i godišnjeg doba: Istraživači sa Kembridža objasnili kada su rezultati najpouzdaniji