Hronično ste umorni, gojite se, muči vas visok pritisak? Evo kako da prepoznate da li imate Kušingov sindrom

Kortizol ima važnu ulogu u regulaciji krvnog pritiska, nivoa šećera u krvi, ravnoteže soli i telesnog odgovora na stres. Međutim, kada ga ima previše, može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.

Ponekad, Kušingov sindrom nastaje zato što telo samo proizvodi previše kortizola. To se najčešće dešava zbog tumora hipofize, male žlezde u mozgu koja kontroliše rad nadbubrežnih žlezda. Ovaj oblik se naziva Kušingova bolest. Ređe, tumori u drugim organima mogu da izazovu povećanu proizvodnju kortizola.

Simptomi Kušingovog sindroma

Osobe sa ovim sindromom mogu da primete:

• povećanje telesne mase, posebno u predelu stomaka
• zaobljeno lice (tzv. "mesecoliko lice")
• masne naslage na potiljku
• ljubičaste ili crvene strije na stomaku, grudima i ispod pazuha
• lako nastajanje modrica
• visok krvni pritisak i povišen šećer u krvi
• slabost mišića i osteoporozu
• depresiju i probleme sa pamćenjem
• preteranu maljavost kod žena
• erektilnu disfunkciju kod muškaraca

Ako se ne leči, Kušingov sindrom može da poveća rizik od srčanog i moždanog udara, krvnih ugrušaka, dijabetesa i infekcija.

Kako se postavlja dijagnoza?

Pošto simptomi mogu da liče na druge bolesti, Kušingov sindrom nije uvek lako dijagnostikovati. Prosečan pacijent godinama traži uzrok svojih tegoba pre nego što dobije tačnu dijagnozu.

Testovi koji pomažu u otkrivanju povišenog kortizola uključuju:

• Deksametazon test - pacijent uzima malu dozu kortikosteroida uveče, a ujutru se meri nivo kortizola u krvi. Ako je i dalje visok, to može da ukazuje na Kušingov sindrom.
• Dvadesetčetvoročasovni test urina - meri se količina kortizola u urinu tokom jednog dana.
• Test pljuvačke - uzorak pljuvačke uzet kasno uveče pokazuje da li je nivo kortizola normalno opao tokom noći, što bi trebalo da se desi kod zdravih osoba.

Ako je dijagnoza potvrđena, sledeći korak je otkrivanje uzroka - da li je sindrom izazvan spoljašnjim unosom kortikosteroida ili tumorom u telu. Dodatni testovi, poput analize hormona i snimanja hipofize i nadbubrežnih žlezda, mogu da pomognu u tome.

Kako se leči Kušingov sindrom?

Bez lečenja, Kušingov sindrom može da bude ozbiljan i potencijalno opasan po život. Ako je uzrok dugotrajna upotreba kortikosteroida, lekar može postepeno da smanji njihovu dozu ili pronađe alternativnu terapiju.

Ako je sindrom uzrokovan tumorom, obično se preporučuje operacija. U nekim slučajevima potrebni su i lekovi koji blokiraju proizvodnju kortizola. Nakon lečenja, većina simptoma se postepeno povlači, ali kod nekih pacijenata mogu da ostanu problemi sa raspoloženjem i pamćenjem. Takođe, kod oko 10 odsto pacijenata, sindrom se može vratiti i godinama kasnije.

Život sa Kušingovim sindromom

Promene životnih navika mogu da pomognu u ublažavanju posledica Kušingovog sindroma. Zdrava ishrana i redovna fizička aktivnost mogu da poboljšaju krvni pritisak, kontrolu šećera u krvi i gustinu kostiju. Osobe sa ovim sindromom imaju veći rizik od osteoporoze, pa je važno unositi dovoljno kalcijuma i vitamina D, kao i smanjiti rizik od padova koji mogu da izazovu prelome.

Iako Kušingov sindrom može da izazove niz problema, rano prepoznavanje simptoma i odgovarajuće lečenje značajno poboljšavaju kvalitet života, poručuju stručnjaci sa Harvarda.

Izvor: Health.harvard.edu/Zdravlje.kurir.rs

Kako prepoznati da ste pod stresom? Endokrinolog otkriva čak 22 znaka da je kortizol u neravnoteži