Zbog čega su autoimune bolesti češće kod žena? Poznati stručnjak objašnjava na koji način potisnute emocije utiču na njihov razvoj

Postoji više od osamdeset vrsta autoimunih bolesti – o lupusu, reumatoidnom artritisu, psorijazi, multiploj sklerozi i Hašimotovom sindromu najviše se priča. Pacijenti i stručnjaci koji pokušavaju da ih leče znaju da autoimune bolesti mogu da zahvate gotovo bilo koji deo u organizmu.

Prema studiji Stanford Medicine, objavljenoj u časopisu Cell, neke specifične autoimune bolesti imaju posebno značajne polne razlike. Na primer, kod lupusa, odnos pacijenata žena i muškaraca je devet prema jesan, a kod Šegrenovog sindroma čak 19 prema jedan. 

Ranije su naučnici verovali da se rodna razlika može objasniti hormonskim razlikama između muškaraca i žena. Međutim, nakon što su skrenuli pažnju na genetiku, stručnjaci sa Stanforda sada veruju da žene jednostavno imaju „ekstra“ x hromozom, odnosno da je u pozadini razvoja autoimunih bolesti nepotpuna inaktivacija jedne kopije hromozoma, što potom dovodi do aktivnosti nekih gena, a kako su neki od ovih gena proinflamatorni, oni stvaraju pogodnu autoimunu sredinu za razvoj imunog sistema.

Žene brinu se za sve

S druge strane, mađarsko-kanadski lekar i pisac Gabor Mate, svetski poznati specijalista za traumu, nudi drugačije objašnjenje zašto više žena nego muškaraca oboleva od autoimunih bolesti.

- Kompulzivno su zabrinute i konstantno brinu za potrebe drugih umesto za sebe. Shvatajući sve kao obavezu i odgovornost, rade za svakoga, a ne za sebe. Trude se da potisnu zdrav bes kako bi bili ljubazne, mirotvorci i kako bi svima ugodile. Takođe, imaju pogubna uverenja da su odgovorne za to kako se drugi ljudi osećaju i da nikoga ne smeju razočarati. Po onome što sam primetio, ali i po mnogim drugim istraživanjima koja sam kasnije otkrio, to su osobe kod kojih se najčešće javljaju autoimune bolesti – naglašava Mate. 

On dodaje da su u današnjem društvu žene odgajane i programirane da suzbijaju bes, da održavaju mir i neguju sve oko sebe

- To je uloga i realnost koju mnogi odbijaju da prihvate, ali živimo u patrijarhalnom društvu, što nije tajna i o tome treba pričati - kaže dr Mate.

Epstein-Bar virus

Stres može imati direktan uticaj na nastanak autoimune bolesti ili uticati na pogoršanje kliničkih simptoma. Stres stimuliše oslobađanje niza hormona, na primer kortizola, adrenalina i noradrenalina, a može delovati suzbijanjem imunološkog sistema u smislu zaštite sopstvenog tkiva.

U poslednje vreme se mnogo istražuje infekcija virusom Epstein-Bar i razvoj autoimunih bolesti. EBV infekcija može da stimuliše neželjeni imuni odgovor u različitim godinama, izazivajući hroničnu infekciju i stimulaciju B i T ćelija koje mogu promeniti imuni odgovor na neželjeni, odnosno u autoimunoj reakciji.

Izvor: zivim.jutarnji.hr/Zdravlje.Kurir.rs

Ključni uzroci nastanka autoimunih bolesti: Reumatolog otkriva najčešće okidače, ali i zašto su žene ugroženije