Kako vremenske oscilacije utiču na bolesti srca? Kardiolog otkriva kako da se zaštitite

Razgovarali smo sa kardiologom o tome kako naše telo reaguje na ove promene, zašto zdrave osobe postaju pospane i umorne, i zbog čega pacijenti sa povišenim pritiskom moraju pažljivo da prate stanje svog organizma.

Posle dužeg hladnog perioda, organizam se navikne na niže temperature. Kada dođe do naglog porasta temperature, telu je potrebno vreme da se prilagodi na promene. Danas je, na primer, temperatura dostigla 28 stepeni, što je znatno toplije nego prethodnih dana. Zbog toga može doći do pada krvnog pritiska, što se često oseća kroz:

• umor
• pospanost
• nedostatak energije 

Ako osoba nosi previše odeće za hladno vreme, a napolju toplo, može se lako preznojiti tokom dana. To prekomerno znojenje može dovesti do dodatnog sniženja krvnog pritiska i pogoršanja opšteg osećaja.

Letnje temperature mogu poremetiti terapiju za pritisak

- Kod ljudi koji imaju hipertenziju, situacija je drugačija. Oni već imaju terapiju koju uzimaju svakodnevno – često je to kombinacija više antihipertenziva, raspoređenih ujutru, u podne, uveče. Problem je što su te terapije najčešće podešene za vrednosti pritiska koje su važile u zimskom periodu - naglašava profesor.

Naglim porastom temperature dolazi do širenja krvnih sudova, što može izazvati pad pritiska. Tada uobičajene doze lekova postaju prejake, pa i pacijenti sa stabilnim pritiskom mogu doživeti naglu slabost i vrtoglavicu.

U periodima vremenskih promena, terapiju je potrebno prilagoditi trenutnim vrednostima pritiska. Neki pacijenti to rade i prilagođavaju lekove, dok drugi uzimaju istu dozu bez obzira na temperaturu. Zbog toga se često osećaju lošije.

Saveti za osobe koje nemaju probleme sa pritiskom

- Zdravi ljudi, koji nemaju hipertenziju ili srčane bolesti, takođe mogu osećati posledice vremenskih promena. I njihov organizam reaguje na nagle promene temperature. Preporučuje se da piju više tečnosti, izbegavaju velike fizičke napore i ne borave predugo na direktnom suncu, naročito u prvim danima toplog vremena. U suštini, treba da se čuvaju dok se telo ne prilagodi novim uslovima - istakao je naš sagovornik.

Najbolji način da se reguliše pritisak je hidratacija. To može biti obična voda, kisela voda, pa čak i obrok sa malo soli – to obično savetujem pacijentima. Nakon nekoliko dana, organizam se uglavnom prilagodi i sve postane lakše.

Nekim pacijentima prija nagli porast temperature

- Za pacijente koji imaju anginu pektoris, koronarnu ili ishemijsku bolest, ova toplija faza zapravo više prija. To su ljudi sa suženim ili zapušenim arterijama, koji su imali bajpas, ugradili stentove. Njima hladno vreme pogoršava stanje, izaziva spazme arterija i probleme sa cirkulacijom. Sada im je zapravo lakše, sve dok temperature ne pređu u ekstremne – 35, 40 stepeni.

Bez obzira na to da li imate hipertenziju ili ste potpuno zdravi, organizam reaguje na promene vremena, ovo su neki od simptoma koje možete da osetite:

- Umor, pospanost, pad energije ili pritiska nisu retki, ali mogu biti znak da je vreme da usporite, pijete više tečnosti i proverite da li je terapija još uvek odgovarajuća. Promene vremena ne možemo zaustaviti, ali možemo naučiti kako da na njih reagujemo na pravi način - za kraj rekao je prof. dr Simić.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Kako gojaznost utiče na kardiovaskularne bolesti? Kardiolog otkriva: "Od plaka u arterijama, preko hipertenzije do srčanog i moždanog udara"