Kad srce preskače i lupa u ritmu nemira: Šta izazva palpitacije i kako da ih držite pod kontrolom?

Da li ste nekada primetili da vam srce kuca brže ili jače nego obično? To se zove palpitacija. Mnogi ljudi ih doživljavaju - zapravo, one su jedan od najčešćih razloga zašto se ljudi obraćaju izabranom lekaru ili kardiologu.

Kada imate palpitacije, možete osetiti da vam srce jako lupa ili ubrzano kuca. Neki ljudi osećaju te otkucaje ne samo u grudima, već i u vratu. Često se opisuju kao osećaj da je srce "preskočilo" ili se "okrenulo" u grudima.

Nekima se palpitacije javljaju tokom celog dana, dok ih drugi primećuju samo noću, tokom fizičke aktivnosti ili u stresnim situacijama.

Šta može da izazove palpitacije?

Postoji mnogo različitih uzroka palpitacija, a najčešći su:

• Fizički stres ili jake emocije. Intenzivan fizički napor, povišena telesna temperatura ili burne emocije mogu da izazovu palpitacije. Kada ste uznemireni, vaše telo oslobađa hormone stresa koji mogu da ubrzaju rad srca.
• Problemi sa srcem. Ponekad se palpitacije javljaju zbog nepravilnosti u električnim impulsima koji regulišu rad srca. Jedan od češćih uzroka je atrijalna fibrilacija - ubrzan i nepravilan rad srca.
• Hormonske promene. Istraživanja pokazuju da čak 42 odsto žena u perimenopauzi i 54 odsto žena u postmenopauzi prijavljuju palpitacije.
• Određene supstance. Kofein, alkohol i nikotin mogu da izazovu palpitacije kod osetljivih osoba.
• Metaboličke promene. Nizak nivo šećera u krvi može da izazove preskakanje srca. Isto se dešava i kod pojačanog rada štitne žlezde (hipertireoza), kada telo proizvodi previše hormona.

Da li bi trebalo da se zabrinete zbog palpitacija?

Ako imate palpitacije, najbolje je da posetite izabranog lekara. Najčešće se radi elektrokardiogram (EKG) - test koji meri električne signale srca.

Ako je EKG uredan, a i dalje osećate palpitacije, lekar vas može uputiti kod kardiologa, koji vam može predložiti da nosite holter - mali aparat koji beleži rad srca tokom više dana. Kada osetite preskakanje, pritisnete dugme, a uređaj zabeleži događaj. Na osnovu toga lekar može preciznije da utvrdi uzrok.

U retkim slučajevima, palpitacije mogu da budu znak srčanog ili moždanog udara, posebno ako su praćene drugim simptomima. Odmah pozovite hitnu pomoć ako, uz palpitacije, osetite i:

• otežano disanje
• bol ili pritisak u grudima - stalni ili povremeni
• nelagodnost koja se širi u ruke, leđa, stomak, vrat ili vilicu
• znojenje, mučninu ili vrtoglavicu

Kako sprečiti palpitacije - promene načina života

Ako se pokaže da nemate ozbiljnih zdravstvenih problema, sledeće promene u svakodnevnim navikama mogu da pomognu da se palpitacije ređe javljaju ili da potpuno nestanu.

• Isprobajte vagalne manevre. To su fizičke radnje koje stimulišu vagusni nerv, koji učestvuje u regulisanju rada srca. Lekar vam može preporučiti da:
• kašljete
  zadržite dah i napregnete se, kao kada pokušavate da imate stolicu
  stavite hladan, mokar peškir ili led preko lica

• Izbegavajte određene supstance. Ograničite unos kofeina (iz kafe, čaja, kola pića i čokolade). Ne unosite više od jednog alkoholnog pića dnevno, jer veće količine mogu da izazovu palpitacije, a povećavaju i rizik od atrijalne fibrilacije. Takođe, nemojte da pušite i izbegavajte nikotinske proizvode.
• Prilagodite terapiju. Određeni lekovi mogu da izazovu palpitacije, uključujući inhalatore za astmu i neke sirupe protiv kašlja. Lekar vam može preporučiti alternativu.
• Upravljajte stresom. Ako ste često uznemireni, telo luči hormone koji utiču na srce. Lekar vam može da savetuje vežbanje, razgovor sa psihoterapeutom ili tehnike opuštanja poput meditacije i joge.

Medicinski tretmani

Ako se utvrdi da su palpitacije posledica bolesti kao što su atrijalna fibrilacija, tahikardija ili hipertireoza, lekar će vam prepisati odgovarajuću terapiju kako bi se stanje držalo pod kontrolom.

Izvor: Health.harvard.edu/Zdravlje.kurir.rs

Šta su okidači za povremeno lupanje srca iz "čista mira"? Dr Dušan Vešović savetuje kako da ga umirite