Muči vas gorušica, lupanje srca i bol u leđima? Želudačna kila je "tihi imitator" drugih bolesti
Hijatus hernija nastaje kada se deo želuca pomeri iz trbušne duplje u grudni koš kroz otvor u dijafragmi. Iako često ne uzrokuje simptome, može da izazove refluks, gorušicu i bolove, a u težim slučajevima i srčane aritmije.
Hijatus hernija (kila na želucu, želudačna kila) je poremećaj od kojeg pati veliki broj ljudi, mada mnogi to i ne znaju. Često prođe dosta vremena dok se postavi prava dijagnoza i veliki broj neprijatnosti koje osoba doživljava ne pripiše pravom uzroku - hijatusnoj herniji. Upravo zbog velikog broja simptoma koji ukazuju na druge poremećaje - hijatusna hernija je nazvana velikim imitatorom - podseća na druge bolesti, a sama ostaje dugo skrivena.
Šta je hijatus hernija?
Hijatus je latinski naziv za otvor kroz koji prolazi neki nerv, krvna žila ili organ. Hiatus oesophageus je otvor u dijafragmi kroz koji jednjak iz grudnog koša "ulazi" u trbušnu duplju, gde se spaja sa želucem. Spoj jednjaka i želuca nalazi se odmah ispod dijafragme; ako se pomeri za dva centimetra ili više prema gore, taj spoj je već u grudnoj duplji. To znači da je deo želuca pomeren u grudnu duplju i time se definiše hijatus hernija ili želudačna kila. Kila, bruh ili hernija je pomeranje dela želuca, creva ili druge telesne strukture kroz prirodni ili novonastali otvor (na primer, u dijafragmi, preponi ili diskus hernija kičme).
Faktori rizika
Želudačna kila može da nastane kod inače zdravih i dobro građenih osoba, ali je češća kod deformiteta grudnog dela kičme (kifoze ili skolioze).
Debljina i veća količina masnog tkiva u stomaku jednostavno gura trbušne organe iz trbušne šupljine (kroz bilo koji mogući ili novonastali otvor). Tako je i hijatalna hernija učestalija kod gojaznih osoba. Češća je kod žena starijeg životnog doba.
Šarenoliki simptomi
Hijatus hernija je najčešće asimptomatska, dakle bez simptoma. Ukoliko se simptomi pojave, prate je refluks, vraćanje kiselog želudačnog sadržaja u jednjak, uz pojavu gorušice i bolova iza grudne kosti (kisela želudačna kiselina "nagriza" sluznicu jednjaka koja nije pripremljena za to). Bol se javlja posle obilnih obroka i pri zauzimanju ležećeg položaja ili presavijenog položaja tela kod pertlanja cipela ili nekog drugog rada, a njegovo povlačanje nakon uspravljanja navodi na razmišljanje o ovoj bolesti.
Bol može da se pojavi i visoko u epigastrijumu (prostor između međurebarnih lukova) i da se širi u leđa, ramena ili iza donjeg dela grudne kosti, što upućuje na anginozni bol, zbog čega se pacijenti prvo javljaju kardiologu, a onda gastroenterologu.
Pojava krvarenja nastaje zbog stvaranja ulkusa u predelu kile ili iz samog dela želuca koji prelazi u grudni koš zbog poremećaja krvotoka, te anemija često prati ovo oboljenje.
Hijatus hernija i srce
Posebna pojava vezana uz hijatus herniju i srce je poremećaj njegovog ritma. Naime, donji deo srca leži na gornjoj površini dijafragme, te želudačna kila pri svom prolasku kroz dijafragmu može da "udari" u srce i izazove poremećaj srčanog ritma. Uz kilu često se javljaju iznenadna ubrzanja srčane frekvencije na 160 do 220 otkucaja u minutu.
U tim slučajevima pacijentima se savetuje da urade Valsalvin manevar. Sastoji se u tome da osoba maksimalno udahne vazduh u pluća, a zatim, uz zatvoren nos i usta i uz maksimalno napinjanje, "pokuša" da izdahne. Taj veliki intratorakalni pritisak može da vrati želudac na svoje mesto ispod dijafragme i zaustaviti ubrzan srčani ritam.
Postavljanje dijagnoze
Hijatus hernija se najčešće otkriva slučajno, pri snimanju grudnog koša ili pri endoskopskom pregledu - ezofagogastroduodenoskopiji (EGDS).
Nekada se za dokazivanje hijatalne hernije koristilo rendgensko snimanje uz upotrebu kontrastnog sredstva (barijeve paste). Telo pacijenta je tada postavljano u položaj da mu je tokom snimanja grudni koš niže od stomaka (Trendelenburgov položaj).
Lečenje i prevencija
Nemedikamentozno lečenje se sastoji najpre od normalizacije telesne težine kod gojaznih osoba, češćih a manjih obroka, izbegavanja obilne večere kasno uveče i zauzimanja ležećeg položaja posle obroka, dizanje tereta ili zauzimanja presavijenog položaja. Savetuju se šetnje posle obroka ili odmor u polusedećem položaju.
Od lekova se koriste sredstva koja smanjuju kiselinu u želucu, lekovi koji smanjuju lučenje kiseline, lekovi koji opuštaju mišiće ili ublažavaju grčeve kada su mišići previše napeti, a ako osoba ima izraženu anemiju, uzimaju se i preparati gvožđa.
Hirurško lečenje se primenjuje kod velikih hijatus hernija ili fiksiranih u grudnu duplju, kod krvarenja koja se ne mogu zaustaviti lekovima ili preko endoskopa.
Izvor: Adiva.hr/Zdravlje.kurir.rs
Kada holesterol skače, a kada pada? Dr Dušan Vešović otkriva 3 najčešće greške koje nehotice pravimo