Nealkoholna masna bolest jetre i dijabetes: Opasna veza koja vodi ka komplikacijama

Dijabetes i nealkoholna masna bolest jetre na prvi pogled deluju kao različite bolesti, ali zapravo imaju mnogo toga zajedničkog. Prvenstveno, obe dugo nemaju jasne simptome i često se otkrivaju tek u kasnijim fazama, a milioni ljudi u razvijenim zemljama pate od ovih stanja.

Glavna karakteristika bolesti je nakupljanje masti u jetri (steatoza), a ovaj poremećaj obuhvata:

• nealkoholnu masnu jetru (engl. non-alcoholic fatty liver - NAFL) 
  nealkoholni steatohepatitis (engl. non-alcoholic steatohepatitis - NASH)

Nealkoholna masna jetra podrazumeva nakupljanje masti u jetri, dok se kod nealkoholnog steatohepatitisa, pored masti, javlja i zapaljensko oštećenje ćelija jetre. Komplikacije oba stanja uključuju razvoj ciroze jetre i hepatocelularnog karcinoma (HCC).

S druge strane, dijabetes melitus je hronična bolest koju karakterišu poremećaji u metabolizmu ugljenih hidrata, ali i masti i proteina, usled poremećenog lučenja i/ili dejstva insulina u organizmu. Zajedničko obeležje svih oblika dijabetesa jeste povišen nivo glukoze u krvi (hiperglikemija).

Procene govore da u Srbiji od dijabetesa boluje više od 800.000 ljudi, dok se na globalnom nivou broj obolelih približava cifri od pola milijarde stanovnika.

Povezanost dve "tihе" bolesti

Iako se na prvi pogled čine kao dva odvojena poremećaja, ove bolesti imaju mnoge zajedničke tačke kada je reč o uzrocima, kliničkom toku i razvoju hroničnih komplikacija.

• Prekomerna telesna težina i gojaznost: Jedan od ključnih faktora rizika za obe bolesti je gojaznost, koja doprinosi i razvoju nealkoholne bolesti jetre i dijabetesa tipa 2.
• Dug period bez simptoma: Kod obe bolesti karakterističan je dug asimptomatski tok, što često dovodi do kasnog postavljanja dijagnoze i odloženog početka lečenja.
• Veliki broj obolelih: I dijabetes i nealkoholna masna bolest jetre su veoma rasprostranjeni, posebno u razvijenim zemljama. Iako deluju zabrinjavajuće podaci o sve češćoj pojavi dijabetesa, još alarmantnije zvuči podatak da između 15 i 35 odsto stanovnika razvijenih zemalja boluje od nealkoholne masne bolesti jetre.
• Pogoršanje s godinama: Kod obe bolesti simptomi i oštećenja napreduju sa godinama. Interesantno je i to da se ranije razvijaju kod muškaraca nego žena.
• Višestruki uzroci: Oba poremećaja imaju složenu, multifaktorsku osnovu.

Kako znamo da nešto nije u redu?

Iako ove bolesti dugo ne daju nikakve simptome, danas su dostupni savremeni i precizni dijagnostički alati za njihovo rano otkrivanje.

Kako dijagnostikujemo masnu jetru?

Rano otkrivanje ove bolesti često se dešava slučajno - najčešće tokom sistematskog pregleda ili u sklopu ispitivanja nekog drugog zdravstvenog problema.

• Važni pokazatelji: U proceni bolesti uzimaju se u obzir telesna masa (BMI), dislipidemija, prisustvo dijabetesa ili insulinske rezistencije kao pridruženih stanja, povišeni enzimi jetre (AST, ALT, GGT, ALP), broj trombocita i nivo albumina u krvi.
• Dijagnostičke metode snimanja: Ultrazvuk i elastografija su ključni u rutinskoj dijagnostici jer omogućavaju procenu stepena masne infiltracije jetre i fibroznih promena. Fibroskan se sve češće koristi za merenje steatoze, dok su CT i magnetna rezonanca ređe u upotrebi.
• Skor sistemi: Za neinvazivnu procenu rizika koriste se bodovni sistemi poput NFS, FIB4, BARD i NIPPON (vrste kalkulatora koji procenjuju oštećenje jetre na osnovu laboratorijskih nalaza).
• Biopsija jetre: Iako invazivna, biopsija ostaje zlatni standard za potvrdu dijagnoze i tačnu procenu stepena oštećenja, uključujući steatozu, upalu i fibrozu.

Testovi koji otkrivaju šećernu bolest

Za postavljanje dijagnoze dijabetesa koriste se sledeći laboratorijski kriterijumi:

• glukoza u krvi natašte viša od 7,1 mmol/L ili više od 11,1 mmol/L dva sata nakon opterećenja sa 75 g glukoze.
  glikirani hemoglobin (HbA1c) viši od 6,5 odsto ukazuje na povišen prosek glikemije u poslednja tri meseca.

Zašto su važni kretanje i pravilna ishrana?

Osnovni principi lečenja obuhvataju promenu životnih navika, prvenstveno ishrane i fizičke aktivnosti, i kod dijabetesa i kod nealkoholne masne bolesti jetre.

Dokazano je da smanjenje telesne težine poboljšava glikoregulaciju, smanjuje steatozu, doprinosi regresiji fibroze i generalno poboljšava stanje kod steatohepatitisa. 

Niskokalorijska dijeta doprinosi izbacivanju masti iz jetre i smanjenju insulinske rezistencije. Poboljšanje kvaliteta ishrane, što znači više voća i povrća, manje ugljenih hidrata i izbegavanje rafinisanih šećera, pozitivno utiče na stanje jetre, i to bez potrebe za dodatnim smanjenjem ukupnog broja kalorija. Takođe se preporučuje potpuna apstinencija od alkohola.

Lekovi i dodaci ishrani

Za dijabetes se najčešće koriste lekovi kao što su metformin, pioglitazon i sve češće GLP-1 agonisti.

Za bolesti jetre, gastroenterolozi primenjuju lekove poput ursodeoksiholne kiseline, koja ima ograničen efekat, i pentoksifilina, koji može da poboljša stanje jetre, ali se ređe koristi zbog mogućih neželjenih efekata.

Kao dodatak terapiji, često se preporučuju suplementi poput silimarina (ekstrakt čempresa), omega-3 masnih kiselina i sličnih preparata.

Izvor: Adiva.hr/Zdravlje.kurir.rs

Popravite zdravlje jetre u 3 poteza: Lekar otkriva ključne korake za detoksikaciju i regeneraciju