Autoimuni hepatitis: Kako da prepoznate atak na sopstvenu jetru i ko je sve u riziku?

Autoimuni hepatitis je bolest koja se još uvek ne razume do kraja. Smatra se da u njenom razvoju učestvuju genetski faktori, odnosno nasleđena sklonost ka autoimunim bolestima, ali i spoljašnji okidači kao što su određeni virusi ili lekovi. Oni kod genetski predisponiranih osoba mogu da pokrenu autoimuni odgovor, pri kojem imuni sistem ne prepoznaje jetru kao deo sopstvenog tela, već je napada kao strano tkivo.

Autoimuni hepatitis često počinje neprimetno, ali kako bolest napreduje, mogu se javiti:

• Hronični umor
• Žutica (žutilo kože i beonjača)
• Bol u stomaku, naročito u gornjem desnom kvadrantu
• Povišeni enzimi jetre u laboratorijskim analizama

Ukoliko se bolest ne otkrije i ne leči na vreme, može da dođe do trajne štete na jetri, uključujući cirozu i teško oštećenje rada jetre (insuficijenciju). 

Kako se postavlja dijagnoza?

Dijagnoza autoimunog hepatitisa postavlja se na osnovu kombinacije kliničke slike, laboratorijskih nalaza i biopsije jetre. Tipični laboratorijski nalazi uključuju povišene vrednosti enzima jetre (ALT, AST), prisustvo autoantitela (ANA, SMA, LKM) i povišen nivo imunoglobulina G (IgG).

Biopsija je često ključna za potvrdu dijagnoze jer pokazuje karakteristične promene, kao što su upala i oštećenje ćelija jetre.

Da li se bolest može lečiti?

Dobra vest je da autoimuni hepatitis može da se drži pod kontrolom, naročito ako se otkrije u ranom stadijumu. Lečenje se najčešće zasniva na imunosupresivnoj terapiji, lekovima koji umiruju preteranu aktivnost imunog sistema i time sprečavaju dalje oštećenje jetre.

Pravovremena dijagnoza i upornost u lečenju mogu značajno da uspore napredovanje bolesti i omoguće obolelima da vode kvalitetan život.

Nealkoholna masna bolest jetre i dijabetes: Opasna veza koja vodi ka komplikacijama