Šta su nespušteni testisi? Sve što bi trebali da znate o uzrocima, dijagnozi i lečenju

Tokom trudnoće, testisi se kod dečaka razvijaju u trbušnoj duplji i do rođenja se spuštaju u skrotum kroz ingvinalni kanal. Ukoliko testis ne stigne do skrotuma, već ostane u kanalu, govori se o nespuštenom testisu (retenciji). Ako se zadrži u trbušnoj duplji, stanje se naziva kriptorhizam – termin koji potiče od grčkih reči kryptos (skriven) i orchis (testis). Nespušten može biti jedan ili oba testisa.

Mogući uzroci kriptorhizma uključuju:

• Hormonske poremećaje – npr. manjak testosterona,
• Genetske faktore – mutacije u genima zaduženim za razvoj polnog sistema,
• Spoljašnje uticaje – izloženost toksinima u trudnoći, kao i hronične bolesti poput dijabetesa ili gojaznosti kod majke.

Procene pokazuju da se nespušteni testis javlja kod 1–4 odsto dečaka rođenih u terminu, dok je kod prevremeno rođenih ta učestalost i do 30 odsto. Nakon šestog meseca, samo oko 1 odsto dece i dalje ima nespušten testis.

Kako se dijagnostikuje?

Dijagnoza se najčešće postavlja odmah po rođenju, tokom rutinskog pregleda. Pedijatar proverava da li se oba testisa mogu napipati u skrotumu. Ako se testis ne oseća, preduzimaju se sledeći koraci:

• Praćenje – ako je dete mlađe od 6 meseci, preporučuje se da se sačeka da li će testis spontano da se spusti.
• Ultrazvuk (UZ) – koristan ako se testis nalazi u ingvinalnom kanalu, ali manje pouzdan za testise u trbušnoj duplji.
• MRI ili CT – koriste se ređe, ako ultrazvuk ne pruži jasne rezultate.
• Laparoskopija – minimalno invazivna procedura kojom se testis može direktno uočiti i eventualno odmah hirurški spustiti.

Šta je stečeni nespušteni testis?

Ponekad testis koji je nakon rođenja bio normalno spušten, kasnije više nije moguće trajno opipati u skrotumu. To se naziva stečeni kriptorhizam, i može biti posledica:

• ubrzanog rasta deteta,
• priraslica nakon operacije (npr. kile),
• hormonskih promena tokom detinjstva ili puberteta.

Lečenje nespuštenih testisa

Lečenje zavisi od uzrasta i tačne pozicije testisa. Cilj je da se testis spusti u skrotum, čime se smanjuje rizik od neplodnosti, raka i drugih komplikacija.

Mogućnosti uključuju:

• Praćenje – do 6. meseca života kod novorođenčadi.
• Hormonska terapija – ređe se koristi, uspešnost je ograničena.
• Orhidopeksija – najčešća i najefikasnija metoda; hirurška intervencija kojom se testis spušta i fiksira u skrotum. Preporučuje se između 6. i 12. meseca života.
• Laparoskopska orhidopeksija – koristi se kada se testis ne može opipati spolja. Omogućava istovremenu dijagnozu i lečenje.

Prednosti orhidopeksije

• Očuvanje plodnosti – testisi funkcionišu normalno samo u skrotumu, gde je temperatura niža.
• Smanjen rizik od raka testisa – rano spuštanje testisa smanjuje ovaj rizik i olakšava rano otkrivanje.
• Prevencija torzije – fiksiran testis se ne može uvrnuti, čime se izbegava hitno hirurško stanje.
• Psihološki i estetski razlozi – prisustvo oba testisa utiče na samopouzdanje i telesni izgled.
• Lakša kontrola – testisi u skrotumu su lako dostupni za redovne preglede.

Operacija je bezbedna, a komplikacije su retke. Većina dece se brzo oporavi, a postoperativni bol je blag i lako se kontroliše. Ako sumnjate da vaše dete ima nespušten testis, obratite se pedijatru ili specijalisti na vreme.

Izvor: Adiva.hr/Zdravlje.Kurir.rs

7 važnih uroloških simptoma za muškarce, urolog otkriva ni bol donjem delu leđa ne treba zanemarivati