Kada svaki udah deluje kao da se gušite: Kardiolog otkriva koja stanja su za hitnu lekarsku pomoć
Da li vam se ikada dogodilo da pri svakom udahu imate osećaj kao da se gušite? Taj osećaj može da bude zastrašujuć i nikako ne bi smelo da se ignoriše. Lekari upozoravaju da to nije bezazleni simptom, već znak da nešto ozbiljno nije u redu sa srcem ili plućima, a ponekad je to i prvi znak srčane slabosti.
Disanje je najprirodnija funkcija tela i o njemu retko razmišljamo - sve dok ne postane otežano. Kratkoća daha, u medicini poznata kao dispneja, često je prvi simptom srčane slabosti, koja pogađa milione ljudi širom sveta.
Zašto dolazi do osećaja "gušenja"?
Kardiolog dr Salil Garg navodi nekoliko najčešćih uzroka otežanog disanja:
- Nakupljanje tečnosti u plućima: Kada srce ne pumpa krv dovoljno efikasno, tečnost se zadržava u plućima, pa dolazi do osećaja gušenja, naročito kada osoba legne.
Astma ili hronične bolesti pluća (poput HOBP-a): Suženi disajni putevi otežavaju disanje i izazivaju bol ili nelagodnost.
Napadi panike ili anksioznosti: Psihički poremećaji mogu da izazovu osećaj gušenja, stezanja u grudima i naglu potrebu za vazduhom, što se lako može pomešati sa srčanim problemima.
Krvni ugrušak u plućima (plućna embolija): Ugrušak blokira dotok krvi i izaziva iznenadno i jako gušenje i bol u grudima - hitno stanje koje zahteva brzu intervenciju.
Teška anemija: Kada u krvi nema dovoljno crvenih krvnih zrnaca koja prenose kiseonik, telo se brže zamara i dolazi do otežanog disanja, naročito pri naporu.
Kako se rešava problem?
Uzrok otežanog disanja mora se što pre otkriti i lečiti. Najčešći problemi su bolesti srčanih zalistaka, začepljene arterije, srčane aritmije i druge bolesti srčanog mišića. Na sreću, medicina danas nudi mnogo mogućnosti - od lekova i stenta, do zamene zalistaka i ugradnje pejsmejkera, navodi dr Garg.
Kod srčane slabosti mogu se koristiti posebni uređaji koji olakšavaju rad srca, poput pejsmejkera, defibrilatora i pumpi koje pomažu radu srčane komore. Ovi zahvati, često minimalno invazivni, zajedno sa terapijom lekovima, mogu znatno da poboljšaju rad srca i olakšaju disanje.
Nemojte ignorisati otežano disanje
Kratak dah nije samo neprijatnost - to je poziv tela u pomoć. Ako vam se često dešava da ostajete bez vazduha, obavezno se obratite lekaru. Rano otkrivanje problema može da napravi ogromnu razliku.
- Ako primetite da vam disanje postaje otežano i osećate nedostatak vazduha čak i pri manjim naporima ili u mirovanju, važno je da što pre potražite lekarsku pomoć. Pored toga, važno je voditi računa o načinu života: smanjiti stres, ostaviti cigarete, održavati zdravu telesnu težinu i redovno ići na kontrole. Vežbe disanja, joga i rehabilitacija pluća mogu dodatno da pomognu, naročito na duže staze - savetuej dr Garg.
U mnogim slučajevima, uz pravu terapiju i promenu navika, moguće je ponovo disati lako i bez straha, dodaje.
Izvor: Onlymyhealth.com/Zdravlje.kurir.rs
Osećate nedostatak daha dok ležite? Pulmolog otkriva kako prepoznati ortopneju
Da li intimni odnos može da izazove urinarne infekcije? Evo šta bi trebalo da znate da biste ostali zdravi