Nevidljiva pretnja: Zašto srčani udar može da pogodi i one najzdravije - čak i kada su u najboljoj formi?
Mnogi i dalje misle da srčani udar pogađa samo one koji se loše hrane i malo kreću, ali stvarnost je drugačija. I u Srbiji ima sve više ljudi koji žive zdravo, redovno vežbaju i paze na ishranu, a ipak dožive ozbiljne srčane probleme. To više nisu retki slučajevi, već nešto što postaje sve češće.
Dobra fizička forma svakako pomaže - srce bolje radi, pritisak se lakše drži pod kontrolom, a i masnoće u krvi su češće u granicama normale. Ali to ne znači da je rizik od srčanih bolesti potpuno isključen. Neke stvari ostaju nevidljive, pa i oni koji žive po svim preporučenim pravilima mogu da budu u opasnosti, otkriva klinički farmakolog dr Onkar Svami.
- I kad naizgled živite potpuno zdravo, vaši geni mogu da pričaju sasvim drugačiju priču. Problemi sa arterijama sve češće se javljaju i kod ljudi bez loših navika, a kada su prisutni dijabetes ili poremećaji masnoća u krvi, rizik postaje još veći - navodi dr Svami.
Mentalno zdravlje često ostaje zanemareno
Jedan od faktora koji se retko uzima u obzir jeste psihičko stanje. Dugotrajni stres i periodi anksioznosti utiču na rad celog tela. Vremenom, hormoni stresa mogu da oštete krvne sudove, poremete san i dovedu do loših navika, kao što su prejedanje ili pušenje. Iako neko redovno vežba, ako psihičko zdravlje nije u ravnoteži, srce i dalje može da trpi, opominje doktor.
Tiha opasnost - srčani udar bez simptoma
Posebnu pažnju zaslužuju takozvani tihi srčani udari. Oni se često dešavaju bez upozorenja i retko izazivaju bol. Upravo zato su veoma opasni, a prema statističkim podacima, čak 20 do 30 odsto svih infarkta prođe bez bola i jasnih simptoma.
- Neki od tih slučajeva javljaju se kod mladih i, na prvi pogled, potpuno zdravih osoba. Dešava se da ljudi ulaze u zahtevne režime treninga, a da prethodno nisu proverili da li je njihovo srce spremno za takvo opterećenje, što može da bude vrlo rizično. Potrebno je shvatiti da fizička aktivnost jeste važna, ali sama po sebi nije dovoljna - naglašava dr Svami.
Ne čekajte simptome
Mnogi i dalje misle da na pregled treba ići tek kad se pojavi problem. Ali srčane bolesti često nemaju rane znakove - napreduju tiho, dok ne bude kasno.
- Preventivni pregledi nisu stvar panike, već način da dobijemo korisne informacije. Oni bi trebalo da budu deo redovne brige o zdravlju, naročito kod onih koji imaju porodičnu istoriju bolesti srca - savetujedoktor.
Male navike koje prave veliku razliku
Ponekad je dovoljno napraviti nekoliko jednostavnih promena. Izbegavanje prerađene i pržene hrane, prestanak pušenja, dovoljno vremena za odmor i manji broj sati provedenih u sedenju - sve to pomaže srcu. I brzo hodanje od oko 35 minuta dnevno smanjuje rizik od infarkta za čak 55 odsto kod odraslih u gradskim sredinama (studija iz 2004. godine). Nova istraživanja iz 2024. godine ukazuju da kod starijih osoba (60+) redovna fizička aktivnost snižava rizik od kardiovaskularnih bolesti za 28 odsto.
- Ove promene nisu komplikovane, ali traže istrajnost. Kad se spoje sa povremenim lekarskim kontrolama i savetima stručnjaka, mogu da spreče mnoge ozbiljnije probleme - sugeriše dr Svami i poručuje:
- Telo u dobroj formi jeste važno, ali tu formu moraju da prate redovne kontrole, stabilno mentalno zdravlje i svesnost o ličnom riziku. Samo tako možemo da čuvamo srce na duže staze.
Izvor: Onlymyhealth.com/Zdravlje.kurir.rs
Naučnici identifikovali novu krvnu grupu: Najređa je na svetu, a zove se „Gwada negativna“