Može li prekomerno pijenje izazvati demenciju? Zloupotreba alkohola i njene posledice po mozak

U dokumentarnoj seriji „Gde je Vendi Vilijams?“ časopisa „Lajftaјm“, njen sin, Hanter Vilijams mlađi, rekao je producentima da 59-godišnja bivša voditeljka tok-šoua ima „alkoholom izazvanu demenciju“.

- Alkohol može uticati na mozak na više načina. Pre svega, alkohol ima direktnu toksičnost na moždane ćelije, izazivajući njihovo odumiranje tokom vremena. Mali mozak, koji koordinira motoričke i kognitivne funkcije, može biti posebno pogođen, što dovodi do poteškoća u hodanju, tremora i kognitivnih problema - rekao je dr Džordžom Nasanom, vanrednim profesorom neurologije na Medicinskom fakultetu Ikan na planini Sinaj u Njujorku. 

Alkohol može dovesti do nedostatka ključnog vitamina B1 (tiamina), što negativno utiče na određene delove mozga. Najčešće oštećeni deo su mamilarna tela, važna za obradu pamćenja, zbog čega osobe sa ovim oštećenjem često imaju problema sa kratkoročnim pamćenjem.

Talamus, koji prenosi informacije između različitih delova mozga, takođe može biti povređen.

Pored toga, alkohol može izazvati oštećenje jetre, što može dovesti do bolesti jetre, povećati rizik od raka jetre i otežati jetri filtriranje toksina iz naše krvi i našeg sistema. Vremenom se ovi toksini mogu nakupiti i izazvati oštećenje mozga.

Meta-analiza iz 2020. godine zaključila je da je konzumiranje alkohola u visokim količinama (definisano kao 14 ili više pića nedeljno) povezano sa povećanim rizikom od demencije. Međutim, važno je napomenuti da su rizik i uzročnost različiti.

Ljudi mogu imati ove akumulirane rizike, ali i genetske ili faktore okoline koji imaju zaštitni efekat i nikada ne doživljavaju kognitivni pad povezan sa upotrebom alkohola. Isti ti faktori, zajedno sa drugim zdravstvenim stanjima, mogu ih izložiti većem riziku.

Može li zloupotreba alkohola kasnog početka biti simptom demencije?

- Zloupotreba alkohola sa kasnim početkom može biti prvi simptom (simptom koji navodi nekoga da ode kod lekara) demencije, posebno kod određenih vrsta, poput frontotemporalne demencije -rekao je dr Nasanom. 

To znači da se bolest mozga dešava prvo i da može da prekida neke od mehanizama za obradu nagrađivanja u mozgu koji bi mogli biti povezani sa kontrolom impulsivnosti, a to dovodi do zloupotrebe alkohola.

U našem istraživanju primetili smo veću zastupljenost osoba sa alkoholizmom kasnog početka u grupi sa demencijom, posebno frontotemporalnom demencijom. Neki pacijenti su se javili sa alkoholizmom kao prvim simptomom, koji je prethodio drugim kognitivnim ili bihejvioralnim promenama.

Osobama preko 40 godina potreban je detaljniji neurološki pregled

Lekarima se savetuje da posebnu pažnju obrate pacijentima sa alkoholizmom kasnog početka, koji se definiše kao pojavljivanje problema sa alkoholom nakon 40. godine života. Takvim pacijentima je često potrebna detaljnija procena neurološkog stanja, jer pijenje može biti posledica osnovnog medicinskog poremećaja nad kojim oni nemaju kontrolu. Identifikovani su brojni slučajevi koji to potvrđuju.

- Frontotemporalna demencija može se manifestovati na različite načine, jer obuhvata nekoliko moždanih poremećaja. Kod bihejvioralne varijante ove demencije, javljaju se promene u ličnosti u najmanje tri od šest ključnih oblasti:

• Dezinhibicija – gubitak sposobnosti razumevanja društvenih normi, osoba deluje bez „filtara“,
• Apatija – gubitak motivacije za aktivnosti,
• Gubitak empatije i pojačani egocentrizam,
• Opsesivno-kompulzivni poremećaji – ponavljanje radnji ili usvajanje novih rituala,
• Hiperoralnost – prejedanje ili konstantno stavljanje stvari u usta,
• Teškoće sa izvršnim funkcijama – gubitak sposobnosti donošenja odluka i procene situacije.

Kada teška upotreba alkohola ide zajedno sa demencijom, ponekad je teško razlikovati simptome kognitivnog pada od simptoma intoksikacije. Često se osobe prvobitno pogrešno procene kao pijane, što može odložiti traženje medicinske pomoći. Zbog toga je važno da lekari pažljivo procene mogućnost neurološkog poremećaja.

Preporučeni bezbedni nivo konzumacije alkohola je jedno malo piće na 24 sata – to može biti jedno pivo, mala čaša vina (140 ml) ili 45 ml žestokog pića. Važno je da se količina ne akumulira, što znači da nije bezbedno popiti više pića odjednom, već je umerenost ključna za očuvanje zdravlja mozga.

Izvor: Everydayhealth.com/Zdravlje.Kurir.rs

Koliko vremena je potrebno mozgu da se oporavi od alkohola? Dobro ćete razmisliti o sledećoj čašici nakon ovih činjenica