Šta sve može da vam zamagli vid? Oftalmolog sa Harvarda otkriva kada je stanje bezazleno, a kada znak ozbiljnog problema

Zamagljen vid može da traje kratko, ali može i da bude dugotrajan. Nekad zahvata jedno, a nekad oba oka. Razlozi mogu da budu sasvim bezazleni i lako rešivi, ali ponekad ukazuju na ozbiljniji problem koji zahteva pregled i lečenje. Razumevanje mogućih uzroka može da vam pomogne da na vreme potražite pomoć i sačuvate vid.

Najčešći uzroci zamagljenog vida

Postoji više čestih razloga zbog kojih vid može da bude zamućen. Većina se lako rešava pomoću naočara, sočiva, promena životnih navika ili lekova.

Greške u prelamanju svetlosti

Kako objašnjava dr Džoan Miler, profesorka oftalmologije na Harvardu, "najčešći uzrok zamućenog vida su greške u prelamanju svetlosti".

Oko funkcioniše tako što savija (prelama) svetlost da bi slika bila jasna i fokusirana na mrežnjači. Ako nešto ometa taj proces, slika postaje mutna. Najčešće greške su:

• Kratkovidost(miopija) - kada je oko predugačko ili mu je moć prelamanja prevelika. Slika se fokusira ispred mrežnjače, pa su udaljeni predmeti zamućeni.
• Dalekovidost (hiperopija) - kada je oko prekratko ili nema dovoljno jaku moć prelamanja. Slika se formira iza mrežnjače, pa su bliski predmeti mutni.
• Astigmatizam - kada je rožnjača nepravilno zakrivljena, pa svetlost ne pada ravnomerno na mrežnjaču. Zbog toga je vid mutan na svim daljinama.
• Prezbiopija - poznata kao "staračka dalekovidost". S godinama sočivo u oku gubi sposobnost da se prilagođava, pa postaje teško jasno videti predmete iz blizine, recimo pri čitanju.

Ovi problemi lako se koriguju naočarima, kontaktnim sočivima ili laserskom operacijom. Ako se ne koriguju, mogu da izazovu zamor očiju, glavobolje i otežaju obavljanje svakodnevnih aktivnosti.

Suve oči 

Kada oči ne luče dovoljno suza ili suze brzo isparavaju, vid može da postane zamućen. Prate ga peckanje, crvenilo i osećaj peska u očima. Suve oči mogu da budu posledica:

• starenja
• hormonskih promena
• operacija oka
• nekih lekova (antihistaminici, antidepresivi)
• dugotrajnog gledanja u ekran
• vetra, dima ili suvog vazduha
• autoimunih bolesti, poput Sjogrenovog sindroma
• drugih bolesti, kao što su dijabetes ili Parkinsonova bolest

Pomažu veštačke suze, pauze od ekrana i ovlaživači vazduha. Nekad su potrebne i lekarske intervencije, poput kapi na recept ili zatvaranja kanala za odvod suza.

Zamor očiju

Dugotrajno čitanje, rad na računaru ili fokusiranje na neki zadatak bez pauze može da dovede do zamagljenog vida. Često ga prate suvoća očiju, glavobolja i otežano fokusiranje.

Pomaže pravilo "20-20-20" - na svakih 20 minuta gledajte u nešto udaljeno šest metara (20 stopa) barem 20 sekundi. Takođe pomažu dobra rasveta, podešavanje svetline ekrana i naočare sa filterom za plavo svetlo.

Nuspojave lekova

Zamućen vid može da bude nuspojava pojedinih lekova. Ako primetite promene vida nakon što počnete da uzimate neki lek, obavezno se javite lekaru - možda će biti potrebno da se doza smanji ili lek promeni.

Ozbiljnije bolesti oka

Ponekad zamućen vid može da bude znak ozbiljnih bolesti oka koje, ako se na vreme ne leče, mogu da dovedu do trajnog gubitka vida.

- Redovni pregledi očiju su ključni da bi se bolesti otkrile dok još ne daju simptome. Posle 40. godine trebalo bi da se radi pregled na svake dve do četiri godine, a kasnije i češće. Ljudi sa većim rizikom trebalo bi češće da kontrolišu vid - savetuje dr Miler. 

Katarakta

Katarakta je zamućenje prirodnog sočiva u oku. Dovodi do mutnog vida, lošeg vida noću i osetljivosti na svetlo.

- Ljudi sa kataraktom primećuju postepeno zamućenje vida, koje otežava gledanje i na daljinu i na blizinu. Često imaju problem da vide po sunčanom danu ili ih zaslepljuju svetla automobila u noći - navodi dr Miler.

Katarakta je najčešće povezana sa starenjem, ali može da se javi i ranije zbog:

• pušenja
• konzumiranja alkohola
• loše ishrane
• dijabetesa ili HIV-a
• dugog izlaganja suncu bez zaštite
• povreda oka
• upotrebe nekih lekova, poput kortikosteroida

Rešenje je operacija - kada katarakta počne ozbiljno da smeta, zamućeno sočivo se zamenjuje veštačkim.

Degeneracija makule

Ovo oboljenje pogađa centar mrežnjače i dovodi do zamućenja ili izobličenja vida, posebno u sredini vidnog polja.

Postoje dve vrste - suva i vlažna degeneracija makule. Kod suve se ispod mrežnjače talože masne naslage, a može da pređe u vlažnu, kod koje se formiraju abnormalni krvni sudovi koji mogu da procure i dovedu do gubitka vida.

Bolest ne može da se izleči, ali se može usporiti uz:

• ,, prestanak pušenja
• ishranu bogatu antioksidansima
• uzimanje posebnih vitaminskih suplemenata (AREDS2), koji sadrže vitamin C, E, beta-karoten, cink i bakar

O terapiji treba da odluči oftalmolog, posebno kod uznapredovalih slučajeva.

Glaukom

Glaukom oštećuje očni živac, najčešće zbog povišenog očnog pritiska. Gubitak vida nastupa postepeno, prvo na perifernom vidu.

Može da bude primarni (bez poznatog uzroka) ili sekundarni (posledica drugih bolesti ili povreda). Postoje otvoreni i zatvoreni glaukom. Otvoreni napreduje polako, a zatvoreni nastaje iznenada i predstavlja hitno stanje.

Ako se ne leči, glaukom vodi ka slepilu. Terapija uključuje kapi, laser ili operaciju.

Dijabetička retinopatija

Kod ljudi sa dijabetesom, povišen šećer oštećuje krvne sudove na mrežnjači. Prvi simptomi su zamućen vid, tamne tačke i “plutajuće” senke. U početku nema simptoma, a kad se jave, bolest je već uznapredovala.

Kontrola šećera, pritiska i holesterola može da uspore napredovanje. U težim slučajevima koriste se injekcije, laser ili operacija.

Šta može da izazove iznenadan zamagljan vid?

Iznenadan zamućen vid često je zastrašujuć i može da ima ozbiljne posledice. Razlozi mogu da budu problemi sa okom, očnim nervom ili čak ozbiljna stanja u organizmu.

Odmah se javite lekaru ako vam se vid iznenada zamuti, jer to može da bude hitno stanje.

Moždani udar

Ako ugrušak blokira dotok krvi u mozak (ishemijski udar) ili dođe do pucanja krvnog suda i krvarenja (hemoragijski udar), deo mozga ostaje bez kiseonika. Ako je pogođen deo mozga zadužen za vid, može da dođe do iznenadnog zamagljenja, duplog vida ili potpunog gubitka vida na jednom ili oba oka.

Odvajanje mrežnjače

Mrežnjača može da se odvoji od zadnjeg dela oka. Vid se u tom slučaji naglo pogoršava, a često prethode bljeskovi svetlosti ili pojava velikog broja "lebdećih" tačkica. Ljudi često opisuju da vide kao zavesu ili tamnu zavesu koja pada preko dela vidnog polja. Ovo je hitno stanje koje zahteva hitnu operaciju.

Potres mozga

Povreda glave može da dovede do privremenog zamagljenja vida, vrtoglavice i problema sa fokusiranjem.

Migrena

Kod nekih migrena javljaju se smetnje sa vidom - mutan vid, svetlucanja ili "slepe" tačke. To se zove migrenska aura. Ako se ovako nešto javi prvi put, posebno u starijem uzrastu, treba da se javite lekaru. Simptomi obično prolaze za manje od sat vremena.

Nagli skok ili pad pritiska

Velike i nagle promene krvnog pritiska mogu da dovedu do privremenog zamućenja vida.

Nizak šećer u krvi

Hipoglikemija (nizak šećer) često izaziva mutan vid. Najčešća je kod ljudi sa dijabetesom. Pomaže mali obrok sa prostim ugljenim hidratima, kao što su voćni sok, suvo grožđe ili slani krekeri.

Kada treba da se javite lekaru

Redovni pregledi vida mogu na vreme da otkriju probleme pre nego što postanu ozbiljni. Javite se oftalmologu ako primetite da vam je vid stalno zamućen.

Odmah potražite pomoć ako primetite:

• naglu promenu vida ili naglo zamagljenje
• iznenadan gubitak vida na jednom ili oba oka
• jak bol u oku ili glavi
• bljeskove svetla ili naglo povećanje “plutajućih” tačkica
• zamućen vid praćen otežanim govorom, slabošću ili konfuzijom.

Izvor: Health.harvard.edu/Zdravlje.kurir.rs

Često osećate napetost u očima i zamagljen vid? Ovako ćete ih zaštititi tokom višesatnog gledanja u ekran